Kriza u vrhu srednjih preduzeća u Nemačkoj

U ni manje ni više nego 400.000 preudzeća sa oko pet miliona zaposlenih u naredne tri godine mora da dođe do smene generacija u šefovskim foteljama. Pri tom je u najboljem slučaju tek 25 odsto preduzeća ugovorima odredilo regulative za primopredaju rukovođenja firmom. I to iako su istraživanja pokazala da firmama tim češće preti bankrot što se starija generacija kasnije odluči da palicu prepusti mlađima.

U roku od pet godina nakon odlaska osnivača sa rukovodeće pozicije

gotovo polovina svih preduzeća nestane sa ekonomske mape. Ni pet procenata firmi ne uspe da dočeka dolazak treće generacije na upravljački položaj. Još je na snazi nepisano pravilo nasledi i proćerdaj. Naslednici neretko ne pokazuju nikakav interes da preuzmu kompaniju ili nemaju stručno znanje koje poseduje prva generacija.

Pomoć u takvim slučajevima nudi Institut za porodična preduzeća na Privatnom univerzitetu Viten-Herdeke. Institut ne podučava samo studente o specifičnim potrebama srednjih preduzeća već ekspertsku podršku pruža i u rešavanju konkretnih problema u proizvodnim pogonima, objašnjava ekonomista Herman fan Bemel:

”Sinovi i kćeri ili ljudi koji žele da preuzmu odgovornost za budućnost porodičnih preduzeća ovde mogu da dobiju one specifične kompetencije koje su im potrebne. Uz to nudimo i savetodanve usluge. To činimo i kada je reč o temi koja je za mnoga preduzeća trenutno najveći problem – regulisanju pitanja naslednika.”

Često se ispostavi da probleme u preuzimanju firme predstavljaju međuljudski odnosi – kada otac porodice, na primer, ne može da shavti da je vreme da se ukloni. U takvim sitaucijama je potrebno i psihološki obrađivati porodično okruženje.

”Pre no što je ovaj institut osnovan, vodili smo brojne razgovore sa porodičnim preduzećima i, ako postoji nešto oko čega smo se saglasili, onda je to bilo da ovaj institut treba da ima ljude kompetentne i za psihologiju. Imamo katedru koju drže dvojica osvedočenih stručnjaka u toj oblasti. Njihov je rad uključen i u istraživanja ali i u savetovanja.”

Da je upravo u toj oblasti konsalting potreban, svesni su i na visokoj školi za srednja preduzeća u Bilefeldu. Ova ustanova nudi za tri godine praktično orijentisano obrazovanje za nove generacije u srednjim preduzećima. Profesor Volfgang Kriger primećuje da su čak i u automobilskom koncernu Porše bili impresionirani ovim konceptom nakon što su imali iskustva sa prvim praktikantima iz Bilefelda.

”Troje naših studenata je dobilo praksu u Poršeu jer su želeli da upoznaju i tu vrstu strukture – i to nam je sada neka vrsta vizit-karte. U Poršeu su bili oduševljeni i pohvalili nas kao u Nemačkoj jedinstven primer visoke škole koja se detaljno interesuje za tamošnje okvire tehničko-rukovodsvetnog procesa upravljanja.”

Trećina studija otpada na višemesečne projekte koji se rade pri preduzećima. Ovakav rani skok u hladnu vodu, uveren je profesor Kriger, ni jednom studentu ne može da škodi jer:

”mi obećavamo da ljude možemo da pripremimo za sve stručne i rukovodeće funkcije. Posebno pažnju poklanjamo jačanju rukovodećih kvaliteta studenata. Dakle, naša ideja jeste da će ti studenti kasnije preuzeti rukovodeće položaje. I to ima smisla. Na primer, na katedri za ekonomiju trećina studenata dolazi iz porodičnih preduzeća i ponovo će se u ta svoja porodična preduzeća i vratiti. Oni moraju da budu spremni da preuzmu rukovodeće uloge.”

Bez obzira na trenutni zastoj u privrednom rastu u Nemačkoj, srednja preduzeća kao da su shvatila u čemu leže njihovi deficiti pa prilikom smene generacija koroste pomoć koja im se nudi.