Kriza vlade i banaka

Manjinska vlada Plamena Orešarskog teško je uzdrmana na proteklim izborima za Evropski parlament. Vlada koju čine socijalisti BSP-a i stranke turske manjine DPS će narednog meseca otići sa funkcije, a novi izbori zakazani su za 5. oktobar. Ankete pokazuju da bi uverljivu pobedu na tim izborima trebalo da ostvari GERB, stranka bivšeg premijera Bojka Borisova.

U takvoj situaciju, Bugarsku dodatno potresaju i poteškoće koje su zahvatile bankarski sektor. Nakon što je sredinom juna KTB, četvrta po veličini banka Bugarske, zapala u probleme, a potom i stavljena pod kontrolu države, sada se „ljulja“ i treća po veličini banka u toj zemlji – PIB. Štediše u panici podižu svoje uloge, a veliki investitori i državne firme takođe pokušavaju da izvuku svoj novac na sigurno. Samo tokom 28. juna PIB je isplatila 400 miliona evra. To je, za Bugarske prilike, ogromna suma novca.

Banke kao žrtve politike

Razloge za takav razvoj događaja ne treba tražiti u lošem poslovanju tih banaka. Politički analitičar Kančo Stoičev ovako objašnjava situaciju: „Izvrsno dokapitalizirani i stabilan bankarski sistem Bugarske postao je žrtva mračnih političkih igara koje su povezane s privrednim interesima.“

On pri tome misli na ulogu koju u svemu ima 33-godišnji političar DPS-a Delijan Peevski, koji je nedavno izabran za poslanika Evropskog parlamenta. Peevski, koji je sa svojom majkom Irenom Krastevom dugo godina imao veliki uticaj na medije u Bugarskoj, pre godinu dana imenovan je na funkciju šefa obaveštajne službe. Kako zbog svojih netransparentnih poslova on u toj zemlji ima imidž „tajkuna“, nominacija je izazvala demonstracije. Na kraju nije dobio taj posao i nekoliko meseci kasnije sukobljava se sa svojim „idejnim ocem“, šefom banke KTB Cvetanom Vasilevim. Početkom juna su jedan drugog optužili za pretnje smrću. Skandal je destabilizovao banku KTB, a sada preti da ugrozi ceo bankarski sistem.

Stabilne finansije

Bugarska je članica Evropske unije, ali ne pripada evrozoni. Finansijskom politikom upravlja Monetarni odbor koji strogo vodi računa o državnim izdacima i o stabilnosti valute. Američki ekspert za pitanja finansija Steve Hanke, koji je kreirao Monetarni odbor, nedavno je izjavio da finansijska stabilnost Bugarske nije u opasnosti, te da je spomenuti odbor garant stabilnosti.

Hanke smatra da bi se bez Monetarnog odbora Bugarska vrlo brzo našla u poziciji Grčke. Eskperti za finansije tvrde da Odbor raspolaže rezervama od 14 milijardi evra i da može savladati paniku na tržištima. Osim toga i EU planira da vanrednim kreditom pomogne bankarskom sistemu Bugarske. Evropska komisija je u ponedeljak (30.6.) saopštila da će izaći u susret zahtevu Bugarske i na raspolaganje stavila sredstva od 1,7 milijardi evra.

Oligarsi vuku konce

U Bugarskoj se trenutno vodi žestoka diskusija o međusobnom uticaju političke i bankarske krize. Kančo Stoičev misli da se svesno izaziva hronična nestabilnost društva kako bi se održao sistem „mutnih poslova“. I Steve Hanke veruje da je korupcija u Bugarskoj „Ahilova peta“ te države: „U Bugarskoj postoje mnogi korumpirani ljudi koje se ne mogu držati podalje od bankarskog sistema.“ Reč je pre svega o „lošim kreditima“ za koje njihovi dužnici više ne mogu da plaćaju rate, smatraju ta da eksperta.

Profesori Nansen Behar i Krasen Stančev sumnjaju da iza cele krize stoje oni koji su podigli velike kredite i sada špekulišu da će s propašću bankarskog sistema biti izbrisani i njihovi dugovi.

Zbog toga većina bugarskih političara i eksperata apeluje na građane da sačuvaju mir i da ne podižu novac iz banaka. Na kriznom sastanku kod predsednika države Rosena Plevnelijeva u nedelju (29.6.) svi političari su potvrdili da su bankarski i monetarni sistem stabilni.

Prema rečima bivšeg nemačkog diplomate i poznavaoca prilika u Bugarskoj, Klausa Šramejera, ipak je u ovom trenutku malo onih koji su zaista zainteresovani za stabilnost. „Svi žele svoj deo kolača u vlasti“, kaže on: „Problemi neće biti rešeni prevremenim izborima jer će na vlast ponovo doći oligarsi – isti ili neki drugi.“

Vlada premijera Orešarskog ostaje na funkciji sve do raspuštanja parlamenta. Nakon toga će predsednik Plevnelijev imenovati prelaznu vladu.