Krstaški ratovi

”Tri dana su besneli Franci sa isukanim mačevima, ubili su višće od sto hiljada ljudi, i u tamnice odveli nebrojene. Pošto su zauzeli grad, ostadoše u njemu četrdeset dana."

"Zaista nas je preobratio u strah i trepet naroda, a da mi to i nismo primetili."

Islamski i hrišćanski istoriografi 12. i 13. veka imaju reč u muzeju katedrale u Majncu. Istorijski izvori krstaških ratova na crvenim i zelenim tablama ilustruju tokove sedam krstaških pohoda Hrišćana protiv muslimana u svetoj zemlji, od prvog rata 1096, na koji je ozvao papa Urban II, pa do poslednjeg poraza, tristo godina kasnije.

”Radili smo više od tri godine na pripremi ove izložbe, a činjenica da je ona aktuelna, pogodila nas je i iznenadila. Ova izložba pokazje da je u srednjem veku postojao dijalog islama i hrišćanstva, ali je kansije prekinut, i da je danas dijalog neophodan”, kaže organizator izložbe, Vinfrid Vilhelm.

Na tri metra visokom zidnom tepihu, donetom iz katedrasle u Špajeru, pozivaju sveštnik Bernar iz Klarivoa, 1146, na krstaški rat. Odman pored tapiserije je fotografija vojnika u dvadesetom veku.

”Ni jedan rat se ne može opravdati, ni jedan rat nije sveti, pa ni krstaški pohod, niti bitke u 20. ili 21. veku”, kaže Vinfried Vilhelmi.

Izložba ukazuje na kontraste, i predlaže građenje mostova. Posvećena je baš razumevanju kultura.

Vreme krstaških ratova je jedno od najbolje dokumentovanih razdoblja. Na izložbi je predstavljeno blago epohe, uglavnom pozajmljeno iz mnogih muzeja Evrope. Tu je kruna vizantijskog cara, pa rog svetog Franje iz bazilike u Asiziju. Izložba pokazuje i na kom su nivou bile bolnice na orijentu. Već tada su tamo bili odeljeni duhovni bolesnici od fizički obolelih. Mnoga znanja su za vreme krstaških pohoda preneta sa orijenta na zapad.

Ova izložba se poziva na apel Pape Jovana Pavla Drugog od pre tri godine, kada je molio za oproštaj zbog grehova krstaša. Bio je to prvi papa koji je ušao u jednu džamiju.