Krv za bioskop – pogled iza kulisa

Berlin je centar nemačke filmske industrije, a osim velikog broja nemačkih, sve češće se u Berlinu snimaju i filmovi holivudske produkcije, poput „Prokletnika“ Kventina Tarantina ili novog filma „Anonimus“ Rolanda Emeriha.

Berlin nije omiljen kod reditelja i producenata samo zbog bizarnih motiva. Razlog za sve veći broj snimanja leži u činjenici što je filmska produkcija u glavnom gradu postala veoma profesionalna u poslednjih nekoliko godina. I specijalizovana. Poput producentske kuće „Fletlajners“. Oni imaju sve što jedna producentska kuća treba da poseduje: stručno znanje, rekvizite, pa čak i sopstvenu filmsku bolnicu.

Direktor te kuće je Jerg Majer. Rekviziter jednog filma se raspituje oko kamere koja je potrebna za snimanje operacije. Treba da izgleda kao prava hirurška i sterilna kamera – ali da u isto vreme pravi dobre slike. Nikakav problem za Majera – on odmah ima najbolje rešenje.

„Najveći neprijatelj autentičnosti u filmovima je reditelj. Zato što je on po pravilu laik, a nekim laicima nije bitno to što u operacionoj sali sve mora da bude sterilno. Oni vole da kažu da to ne razumeju, da im je svejedno, da to može i ovako da se uradi. I protiv toga morate da se borite.“

Pravi lekari uvek prisutni

Majerova misija je, dakle, da sve što je u vezi sa medicinom bude na filmskom platnu prikazano što vernije. Njegova firma „Fletlajners“ specijalizovana je za rešavanje takvih situacija. Jerg Majer je studirao medicinu, a danas čita scenarije i traži moguće greške. Konsultant je na snimanjima, objašnjava kako se vakciniše ili kako se menjaju zavoji… Njegova firma ima veliku količinu rekvizita: kreveti, medicinska odeća u raznim bojama, bolnička vozila preuređena tako da u njih može da stane i kamerman… I, naravno, operacione sale, intenzivna nega itd.

„Sprava za anesteziju je veoma komplikovan aparat od kojeg zavise životi pacijenata. Čim nešto nije u redu, zvone alarmi. Neophodno je unapred podesiti hiljade sitnica. Pogotovo kada pacijenti nisu pravi pacijenti. Onda sve mora da se simulira, tasteri treba češće da se pritiskaju da bi aparat radio kao kod bolesnog čoveka. To je veoma komplikovana stvar, i na snimanju neke operacije moraju da budu prisutne barem dve stručne medicinske osobe.“

Iznajmljuju i cele bolnice

Još veći problem predstavljaju lokacije kada se film snima u bolnici. Bez obzira na to što neke bolnice nude čitave spratove za snimanje, problem je što oni to rade samo na određeno vreme. Jerg Majer filmskim ekipama nudi dve sopstvene bolnice. U tim zgradama su se nekada zaista nalazile bolnice.

Jedan dan snimanja košta između 1.400 i 5.000 evra. Za filmske produkcije sa budžetom od više stotina hiljada evra, to su sasvim prihvatljive cene. U toj bolnici ponekad u isto vreme snimaju i po tri ekipe. Tu su snimana i četiri holivudska filma, kao na primer „Red letenja“ sa Džudi Foster.

Autori: Vojčik Nadine / Željka Bašić Savić

Odg. urednik: Nemanja Rujević