Krvna slika srpske ekonomije puna Fijata

Srpski ekonomisti, međutim, upozoravaju da se, zarad valjane realizacije ovog posla, od Srbije očekuje još mnogo toga. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Jurij Bajec, za Dojče vele kaže:

''Ovo je veliki test za Srbiju, jer ona nikada nije imala jednu ovako veliku investiciju. Ovo je test i za Zastavu, i za Kragujevac, ali i za Vladu Srbije - koliko će zapravo biti spremni da sa svoje strane učine sve što je predviđeno ovim ugovorom, odnosno da obezbede ukupan ambijent potreban za realizaciju ovakvog projekta. Ukoliko to ostvare, Srbija će se vratiti na mapu ozbiljnih proizvođača i velikih izvoznika automobila.''

Doprinos evrointegracijama Srbije

Italijanski partner obećava da će od ''Zastave'' napraviti jednu od najmodernijih automobilskih industrija u svetskim razmerama, sa godišnjom proizvodnjom od 300.000 automobila. S druge strane, ovako velika investicija zahteva čitav set bitnih mera i promena, koje se tiču efikasnosti proizvodnje, smanjenja korupcije, pouzdanog pravnog ambijenta. Fijat će tako zarad zaštite svog poslovanja vršiti pritisak na Srbiju da dođe do ovih promena. Ukoliko Srbija uspešno odgovori na ove zahteve, to će biti i materijalni dokaz za druge investitore da krenu putem Fijata.

U priči oko Fijata, postoji još jedan za Srbiju bitan element - onaj politički. Nije tajna da su politika i ekonomija uvek bile vrlo povezane. Radilo se samo o tome da li politika pametno radi u korist ekonomije. Italijanski šef diplomatije, Franko Fratini, već je ocenio da ovo ekonomsko partnerstvo Italije i Srbije, doprinosi ubrzanju evrointegracija Srbije. Profesor Bajec objašnjava:

"Fijat ovim potezom pokazuje da je shvatio da je Srbija, u političkom smislu, presekla neke nedoumice, koje su se možda mogle osećati u prethodnim godinama, a tiču se želje ka brzim evro-integracijama. U tom smislu Fijat zna da dolazi u zemlju koja će te korake brzo odraditi, tako da će se poslovati u ambijentu koji je zapravo ambijent Evropske unije.“

Na kraju tu je i izvesna simbolika, sa onim vremenom 50-ih godina prošloga veka kada je uz učešće Fijata i formirana Zastava. Taj posao, tada je bio okaratkterisan kao prvi ozbiljan iskorak, kako ekonomski tako i politički, tadašnje SFRJ ka zapadu.