Kulminira kriza vlasti u Mostaru

Visoki međunarodni predstavnik za Bosnu i Hercegovinu Valentin Incko izvestio je hrvatske i bošnjačke političke čelnike da će nametnuti rešenja oko izbora gradonačelnika Mostara, ukoliko se do 5. oktobra ne postigne dogovor. Tada se navršava godinu dana od opštinskih izbora u BiH.

Incko je poručio da će ostaviti određeno vreme hrvatskim i bošnjačkim političkim strankama kako bi same postigle dogovor o izboru gradonačelnika. U suprotnom, preduzeće određene korake, rekao je Incko ne precizirajući o na šta konkretno misli.

Raste pritisak

„Sazreva vreme i pritisak na političare da nađu neko rešenje. Ja, kao visoki predstavnik međunarodne zajednice i evropski predstavnik, zaista bih želeo da se to rešenje nađe ovde u Mostaru, a ne negde u Sarajevu, recimo u mojoj kancelariji. Možda ću dati političarima još neko dodatno vreme, ali posle 4. oktobra, taj pritisak će možda biti i malo veći, jer ako ulazimo u drugu godinu bez gradonačelnika, to su signali koji nisu dobri.“

Incko je, ipak, naglasio da treba dobro razmisliti i naći rešenje koje će valjati na duže staze, dodajući kako u prvom planu nisu tehničke promene statuta.

„Visoki predstavnik je nagovestio neka rešenja koja će pojednostaviti procedure i on očekuje da se 4. oktobra izabere gradonačelnik, s tim da je on dužan da pojednostavi procedure“, izjavio je predsednik Gradskog odbora SDA Mostara Zijad Hadžiomerović.

Hadžiomerović je dodao da smatra da će rešenje ići u pravcu tehničkog pojednostavljenja izbora gradonačelnika, misleći pri tome na redefinisanje pojma proste većine u Gradskom veću, te uvođenja tajnog glasanja, koje je ionako predviđeno Statutom Grada Mostara. Hadžiomerović smatra da je za dogovore kasno, pošto je prošlo godinu dana od lokalnih izbora, te da više nema vremena za dogovore.

Tajno glasanje

Predsednik HDZ-a BiH Dragan Čović usprotivio se tajnom glasanju prilikom izbora gradonačelnika u Gradskom veću Mostara, rekavši da njegova stranka zagovara ponavljanje izbora za gradonačelnika kojeg bi građani direktno birali, a ne posredno kroz Gradsko veće, što propisuje statut koji je ranije nametnula međunarodna uprava u BiH.

„Ne vidim nijedan razlog zašto bi Mostar bio ’grad slučaj’, odnosno zašto izborni zakon BiH ne bi vredeo za Mostar i to je ono što sam ja tražio da OHR zaista uradi. Ja ću opet razgovarati sa gospodinom Tihićem, odnosno sa gospodom iz SDA ovih dana. Nadam se da možemo ponovo doći jako blizu, jer smo nekad bili završili pregovore oko Mostara“, rekao je Čović.

Zamenik predsednika HDZ-a 1990. Martin Raguž pozvao je međunarodnu zajednicu da u Mostaru osigura rešenja koja bi ga učinila prosperitetnom sredinom, a ne „gradom slučajem“. On je podsetio da situacija jeste osetljiva, kompleksna, pozicije različite, ali da ostaje da se vidi u kojoj meri je Veće za provođenje mira i međunarodna zajednica uopšte sada fokusirana da ona preuzme odgovornost za deblokadu Mostara.

„Ja očekujem zaista da će se povući potezi na dobrobit svih građana Mostara. Moj utisak jeste da gospodin Incko, kao visoki predstavnik, zaista direktno i najozbiljnije želi da pomogne Mostaru“, rekao je pored ostalog Raguž.

Finansijski kolaps

I bauk finansijskog kolapsa, koji je letos izbegnut samo zbog reakcije Visokog predstavnika, ponovo se nadvio nad Mostarom. U odmeravanju političkih snaga različitih opcija, deblji kraj opet su izvukli građani, odnosno korisnici gradskog budžeta. Mnoge javne institucije od velikog interesa za grad i društvo dovedene su na ivicu opstanka.

„Nismo pristali, niti pristajemo na mostarski koncept dvonacionalnog življenja. Zato smo kontinuirano kažnjeni“, govori Sead Đulić direktor Mostarskog teatra mladih i dodaje:

„Grad koji je osnivač MTM-a planirao je 15 maraka za naš Međunarodni festival autorske poetike, a ni taj budžet od 15 maraka još nije usvojen.“

O tome kakve su posledice dugotrajne političke krize na funkcionisanje brojnih institucija kojima je grad Mostara osnivač, govori i izjava Jasne Rebac, direktorke Centra za decu i omladinu s posebnim potrebama „Los Rosales“, u kojoj ističe da ta ustanova ne može više da bude talac politike u Mostaru.

„Neusvajanje budžeta dovelo nas je do situacije da se ovaj Centar nalazi pred totalnim kolapsom. Nismo dobili troškove za prevoz dece s posebnim potrebama od 31. decembra prošle godine. Nikoga za to nije briga. Tražićemo odgovornost svih odbornika u Gradskom veću Mostara. Kada su u pitanju deca s posebnim potrebama, Zakon nalaže da društvo mora da vodi brigu o njima, odnosno štićenicima smeštenim u Centru. Zato, gospodo, osvrnite se oko sebe, jer ako se nešto ubrzo ne preduzme, imaćemo katastrofalne posledice“, izjavila je direktorika Centra Jasna Rebac.

Budžet - životno pitanje

I direktorka javne ustanove „Dečji vrtići“ Danijela Kegelj ističe da se posledice neusvajanja budžeta i neizbora gradonačelnika svakodnevno osećaju u radu, jer dobar deo roditelja dece koji su u vrtiću takođe primaju platu iz gradskog budžeta, kojeg nema, a oni takođe nemaju plate, tako da je problem dvostruk jer ne mogu izvršavati ni obaveze prema dobavljačima.

„Ovim putem apelujem na odbornike da gledaju na životne probleme, jer budžet se treba doneti i to nije političko nego životno pitanje za sve nas, a oko izbora gradonačelnika neka se dogovaraju“, ističe Kegelj, dodajući da se cela situacija odražava i na raspoloženje dece jer je u radu s njima vidljiva depresivnost.

Hrvatske i bošnjačke stranke u Gradskom veću ne odustaju od toga da Ljubo Bešlić iz HDZ-a BiH, odnosno Suad Hasandedić iz SDA bude gradonačelnik Mostara. Ni nakon mnoštva sednica Gradskog veća, nijedan kandidat nije dobio potrebnu većinu.

Zbog komplikovanog načina biranja za izbor gradonačelnika potrebna je podrška najmanje 18 od 35 odbornika, što nijedna stranka ne može da obezbedi. Iz bilo kojeg ugla gledajući, problemi gradskih ustanova i institucija Mostara su pre svega političke prirode. Osnovni problem je u tome što grad Mostar već godinama ima vlast koja se uporno bavi sama sobom, a ne problemima građana.

Autor: Sanel Kajan

Odgovorni urednik: Ivan Đerković