Kultura i politika
19. avgust 2005.
«Spolja to po pravilu izgleda tako da ovu zemlju smatramo najsrećnijom i uspešnom u svakom pogledu, i bezbednosm i ekološkom. Pored ostalog tu postoji i mišljenje da ta zemlja ima veoma razvijenu i jedinstvenu kulturnu scenu. Ja smatrm da svest o posebnostima ove zemlje očigledno uopšte ne postoji», smatra potpredsednica Bundestaga, Antje Folmert iz stranke Zelenih.
Predlog Anketne komisije za kulturu u Nemačkoj, da se kultura istakne kao važan cilj ove države i u osnovnom zakonu, nailazi na odobravanje svih političara svih stranaka. Norbert Lamert, član izbornog tima stručnjaka Angele Merkel, upozorava na prevelika očekivanja:
«Predviđam da takve promene u ustavu neće doneti ništa u operativnoj politici kulture. Neće to nama oduzeti prioritete. Ni u odnosu prema različitim kulturnim institucijama, ni prema projektima. Pre se tu radi o simboličnom činu.»
Kultura u Nemačkoj je dobrovoljna delatnost komuna, zemalja i saveza. Političari nisu nadležni za umetnost i kutluru, nego samo za uslove pod kojima se ove razvijaju. Ekhart Bartel, portparol za kulturu rakcije SPD, kaže:
«Naš je stav, zapravo, povisiti vrednosti u kulturi, sa ciljem da se za to dobiju veća sredstva. U nemačkoj se troši 8,3 milijardi za kulturu iz zvaničnih kasa. Ukupno. Svi ćemo se složiti da to nije dovoljno.»
Evo šta misli Hans Joachim Oto, predstavnik za kulturu frakcije Liberala:
« Kažem vam da sam iz suštinskih razloga ubeđen da moramo da učinimo više za stvaranje većeg manevarskog prostora, i to je verovatno među nama protivrečno. To kuda mi zaista umetnost i kulturu pokrećemo je pravac aktiviranja civilnog društva.»
Kultura u izbornoj kampanji se ne forsira u pravom smislu reči. Možda i zato što se niko u toj oblasti ne pokazuje dovoljno odgovornim. Sve se svodi na, ipak, diskretno isticanje stanja svesti. Institucija ministra za kulturu, koju je uveo kancelar Gerhard Šreder, je i dalje premlada.