Kultura je došla posle užasa rata

„Nije to za mene bio nulti trenutak, već trenutak ništavila.“

Tako je Hajnrih Bel, pisac i dobitnik Nobelove nagrade za književnost, doživeo kraj Drugog svetskog rata. Uprkos gladi i nemaštini, kulturni život, pod kontrolom saveznika, oživljava iznenađujuće brzo. Iako je tada u zapadnom delu Nemačke, polovina zgrada bila porušena, održavaju se prvi koncerti i pozorišne predstave. Kultura raste iz ruševina:

„Posetioci bioskopa bili su svojevrsna slika društva u malom. Jedni pored drugih: zanatlije, radnici, ljudi sa diplomom fakulteta... Svi su želeli da dožive bioskop. Dolazili su pešice, biciklom, traktorom, na prikolici.... I svi su govorili: želimo da vidimo ono što tokom rata nismo mogli. Želimo sve to da nadoknadimo“.

Film je bio važan medij pomoću koga su se objašnjavali rat i zločini nacista. Nemački posleratni filmovi poznati kao filmovi o ruševinama (Trümmerfilme), postavljali su pitanje sopstvene krivice, seća se publicista Herman Glazer: „’Ubice su među nama’ – to je bio naziv jednog filma, ali, na žalost to je bila i realnost“.

Takve filmove ubrzo su zamenili oni koji su se bavili lakšim temama, priča reditelj Helmut Kojtner: „Filmovi o ruševinama postali su svojevrsni žanr, a onda su vrlo brzo došle operete, filmovi sa narodnim pesmama i oni nastali po kičastim narodnim pripovetkama. I nastala je opšta banalizacija“.

Radio i romani na novinskom papiru

Početkom pedesetih godina Lejla Negra i Peter Aleksander pevali su svoj popularni šlager o „velikim zverkama“ koji je govorio o odnosima u društvu. Radio je bio veoma značajan. Nikada više taj mediji nije igrao tako važnu ulogu u životu nemačke porodice, kao u godinama posle rata. Jedna žena seća se tih dana: „Pratili smo u novinama šta ima uveče zabavno na radiju. Život početkom pedesetih još nije bio lak i želeli smo uveče da se uz radio opustimo…“

Tokom godina diktature akumulirala se i svojevrsna glad za literaturom, ali novi početak, je, zbog nemaštine, bio težak. Za štampanje knjiga, novina, časopisa, odobrenje su davali predstavnici okupacionih snaga. Tomas Man, Grejem Grin i Ernest Hemingvej – štampani su na novinskom papiru i prodavani kao roto romani.

Glad za informacijama i uživanje u kulturi bili su masovna pojava u Nemačkoj posle Drugog svetskog rata, a osnovni moto: biti slobodan i imati mogućnost izbora – kako u politici tako i u prodavnici.

autori: Mihael Marek / Ivan Đerković

odg. urednik: Nemanja Rujević