Kultura na Balkanu kao žvakaća guma

„Kultura ruši granice, spaja ili razdvaja narode“, bila je to prazna i manipulativna floskula komunističkog režima, koju, nažalost, danas neretko upotrebljava i Evropska zajednica, komentariše hrvatska književnica Dubravka Ugrešić koja je 1993. godine odlučila da napusti Zagreb i da svoj život nastavi u Amsterdamu. Dubravka Ugrešić smatra da evropsko ideološko tržište insistira na problemima identiteta, ističući da svako mora da zna ko je i šta je, a da u tome ne vidi veliku opasnost.

„Situacija je izuzetno komplikovana i ona proizvodi trajnu mentalnu štetu. Jedine autentične geste dolaze od individualaca koje su umjetničke, aktivističke geste i koje su totalni autsajderi.“

Hrvatska književnica je publici u Berlinu objasnila da su za ubistva i svađu bivših jugoslovenskih naroda optuženi pisci, kultura i kulturne različitosti, a da pri tome nikada niko u poslednjih 15 godina nije postavio pitanje da li su za rat krivi lopovi i ubice.

„Vidite da je kultura žvakaća guma koja se može natezati ovako ili onako i jedan prazan prostor u koji se učitava sve i svašta. Kultura ima neke druge poslove, a ne diplomatske. Političari i lopovi žele prebaciti sve svoje poslove, pa tako i diplomatski posao, na kulturu, jer sami to ne znaju rješavati. Oni se bave nekim drugim poslovima, daleko profitabilnijim.“

Nove elite ne znaju kako se upravlja državom

Problem zemalja Balkana i to zbog čega se one razlikuju od drugih istočnih država u tranziciji, jesu nove elite koje su stvorene ratom. Taj novi krug ljudi, bez obzira na to da li je reč o jednom Srbinu, Hrvatu, Makedoncu, Bosancu ili Albancu, je ratom i novcem preuzeo vlast, prokomentarisala je srpska književnica i dramaturg Borka Pavićević. Borka ocenjuje da većina pripadnika te nove elite ne zna kako da izvuče stručne, mentalne, političke i državne kapacitete da bi vodili zemlju na neki kompententan način.

„Sada svi u Beogradu govore ’benefit’, govore jezikom ’implementacije’, ’integracije’, ’netvorkinga’... Vi imate jezik koji se kreće između crkvenog klanjanja i rečnika Saveta Evrope. Vi živite jedan kič u tome. E sad te elite, koje su tako napravljene, one zapravo ne znaju šta da rade sa tim zemljama koje su dobile. Imate veliki broj direktora bolnica koji nemaju pojma šta je Hitna pomoć, imate veliki broj ljudi koji su predsednici opština, ali ljudi ne znaju zašto zemlja plavi!“

Balkanom dominira „amaterska kultura“

Usred žustre diskusije o sadašnjoj slici kulture i svim prilikama ili neprilikama na Balkanu, nije bilo vremena, a ni prostora za dalje rasprave o nekoj kulturnoj budućnosti balkanskih država. Beć Cufaj, kosovski književnik i novinar koji danas živi i radi u Štutgartu smatra da je nakon svih ratova rano pričati o budućnosti kulture. Mora proći još mnogo vremena da bi se govorilo o kulturi koja bi u budućnosti preuzela ulogu pri međusobnom spajanju i pomirenju, poručuje Cufaj. Na Balkanu trenutno, kaže, vlada, „amaterska kultura”.

„Evo kada uzmemo ovaj pojam bivše Jugoslavije, kada smo mi imali neki film, osim recimo ’Grbavice’ koji je pobedio na Berlinalu?! Ali, sve su to kratki uzdasi! Nemamo mi ni jednog Boru Ćosića među mladim autorima na Balkanu. Nema još te dubine! Danas biti čovek kulture je sasvim drugačije nego u vreme Jugoslavije. Biti danas čovek kulture znači moraš imati nevladinu organizaciju, i novine i posao kao profesor, pa da preživiš.“

Autorka: Selma Filipović, Berlin

Odgovorni urednik: Ivan Đerković