Kulturna prestonica, a nigde para za kulturu!

Međutim to ne ide tako lako. U Dortmundu se stvorila rupa u budžetu od 100 miliona evra. Iznenada, dan posle lokalnih izbora, koji će biti ponovljeni jer se građani osećaju prevarenim, budžet je blokiran, pa je i program Dortmunda u okviru aktivnosti kulturne prestonice Evrope smanjen na minimum. Ugrožen je čak i glavni projekat, pretvaranje pivare Union u muzej umetnosti. U maju će biti otvoren jedan deo, kako bi Dortmund imao makar nešto da pokaže.

Bohum – situacija jednako crna

Bacimo pogled u susedni grad – Bohum. Tu imamo izvrsni simfonijski orkestar, koji je sakupio 13 miliona evra za izgradnju koncertne dvorane. Marina Grošovski, iz uprave, nije jedina koja od ovog projekta očekuje podsticaj – ekonomski i umetnički:

„Kada budemo imali koncertnu dvoranu, biće i dodatnih prihoda. Jer, konačno ćemo imati ambijent, akustiku i sve što uz to ide, ono što publika želi i na šta se navikla u susednim gradovima“.

Međutim, i u Bohumu je budžet blokiran. To znači da sve izdatke mora da odobri nadzorni odbor u gradskoj upravi. A on je protiv koncertne dvorane, između ostalog i zbog toga što su Dortmund i Esen imali loša iskustva sa svojim filharmonijama.

Ima grad šta da ponudi, ali…

Još jedan veliki umetnički projekat, pod nazivom „Trg evropskog obećanja“ neće biti ostvaren. Troškovi su porasli, Bohum nema para. Mihael Tovnzend zadužen je za kulturu u gradskoj upravi i kaže da je situacija veoma teška. Naravno da grad još uvek ima svoje pozorište i veliku halu u kojoj se održava čuveno Rursko trijenale. Nije da grad nema šta da ponudi kao kulturuna prestonica Evrope, ali:

„To nije ono što smo hteli. Hteli smo sasvim nove impulse, velike investicije, velike projekte, od akademije i interkulturalnih studija pa sve do naše koncertne dvorane, od sale za kamernu muziku do dogradnje našeg Muzeja rudarstva. Nešto od toga smo uradili, ali ne sve. A diskusija i dalje traje“.

Alternativci profitiraju

Od ove godine mogla bi pre svega da profitira takozvana slobodna kreativna privreda, jer će imati prilike da se predstavi širokoj javnosti. Do sada nije bilo poznato da u Rurskoj oblasti žive mnogi koji se bave razvojem kompjuterskih igara, ili ulični umetnici.

I jedno alterantivno pozorište iz Milhajma, Ringlokšupen, nada se da će se i posle 2010. razvijati kao centrala evropskih koprodukcija: „U ovoj situaciji moramo biti pragmatični. Novca, očigledno, ima za spasavanje banaka i za automobilsku industriju, ali ne i za institucije kulture. Postavlja se pitanje kako ćemo nastaviti da se bavimo umetnošću?“, pita se umetnički direktor Holger Bergman:

U Rurskoj oblasti ne postoji centar za alternativno ili takozvano Off pozorište, kao što ga imaju Hamburg ili Berlin. Koji snovi, a koje noćne more će postati stvarnost u Rurskoj oblasti – tek će se videti. Računi će se svoditi na kraju godine.

autori: Štefan Klajm / Dijana Roščić

odg. urednik: Nemanja Rujević