Kulturne veze Srijie i Nemačke

Damask u decembru je nervozan grad. Uzavrela arapaska metropola, haotični saobraćaj. Iako je to, zapravo, normalno, vlada zategnutost, jer mnogi osećaju da bi tu moglo da se dogodi nešto dramatično, da bi pretnje Amerikanaca Damasku mogle da postanu stvarnost.

U tu izolovanu i čudnu zemlju je nemački umetnik Volfgang Timan doneo svoja umetnička dela: šest sanduka sa preko pet metara dugih akvarela.

"Veliki formati su tu namerno. Akvatina je postupak polurazlaganja kiseline u sitoštampi. A kada se zaneseš u radu, gubiš i osećanje sigurnosti. Gaziš u čarapama ili patikama preko kiseline. Zaboravljaš da je telo slabo. Bez gas-maske ne bih mogao tu ništa”, kaže Volfgang Timan.

Umetnost, koja je nastala u radu sa gas-maskom, slavi se sada u Damasku. Ove ogromne slike vise u holu Nacionalnog muzeja, najvećeg hrama sirijske umetnosti. Svi televizijski programi i sve novine slave nemačkog umetnika. Čak je i predsednik Bashar Al Asad svratio na izložbu. Nema sumnje: Vofgang Timan je učinio politički potez. Portparol sirijske vlade, Buteina Šaban, kaže:

”U vremenu, u kome se unašoj regiji vrši nasilje, u kome se ubija, vode ratovi i okupiraju teritorije, kultura je možda jedini odgovor. Moramo se sporazumevati preko književnosti i naših umetnika. To je najbolja zaštita od logike polarizovanja. Sirija je zemlja u kojoj jevreji, muslimani i hiršćani već decenijama žive zajedno, i to rado. Jedino pitanje koje se u Sirji ne postavlja je pitanje vere, jer to je učtivo pitanje”, kaže Butehina Šaban.

Predsednik Sirije, Asad, kaže:

”Sirija se promenila, otkako je zaključena saradnja sa Evropom. Ekjonomija i sav život Sirijaca su liberalizovani. Idućeg proleća se odražava velika konferencija stranke Bas, na kojoj će biti odlučeno o preokretu u odnosu na prošlost. Cilj je vraćanje socijaldemokratiji.”

Lepe reči. Ali da li će one biti realizovane u stvarnosti? U Gete-institutu će biti otvorena izložba, za arapski svet senzacionalna. ”Zemlja bez ilovače” je naziv izložbe, a biće predstavljeni tekstovi i fotografije, u parovima, pri čemu se u tekstovima radi o ljudskim i građanskim pravima, dok fotografije ilustruju tekstove.

Razume se da u svemu ostaju sumnje. Ali znaci koji se registruju u Damasku su činjenica. Razume se da se i u tome umetnost može lepo instrumentalizovati.