Kupovanje iz unutrašnje prisile - nova bolest
31. jul 2008.
Privlačno je sve: knjige, alati, tehnika...
Georg Nojrer je penzioner. Godinama je radio kao službenik u zatvoru i asistent pri medicinskoj obuci kolega. Za to mu je bila potrebna stručna literatura. Ali, ovaj 57-mogodišnjak je kupovao i mnoge druge stvari: „Kupovao sam knjige, stručnu literaturu iz različitih oblasti, medicine geologije, botanike, sve što se odnosilo na prirodne nauke. Zatim sam kupovao alate, u velikim količinama. I kao treće i veoma važno: fotoaparate.“
Georg Nojrer je kupovao i kupovao – više od 30 godina. Na kraju mu je ponestalo novca. Počeo da se zadužuje, i pored toga i dalje je kupovao kamere, alat i knjige. Porodica se zbog toga raspala. U jednom trenutku njegovi dugovi su iznosili 100.000 evra i njemu je postalo jasno da nešto nije u redu. Otišao je na kliniku da bi se podvrgao terapiji.
„Posle prvih dana, trčkarao sam sa mojim foto aparatom i ljudima pokazivao slike. Terapeut je rekao: oduzećemo ti fotoaparat tokom terapije. Bio sam priteran uza zid. Ne, ne, rekao sam. Ja ću da prekinem terapiju i odem. Tada se terapeut nasmejao i rakao: Sada i sami vidite da ste zavisni.“
Za novu bolest postoje terapije
Bolest ima ime. Zavisnost od kupovanja. Na sreću Georga Nojrera, tada je u Univerzitetskoj klinici u Erlangenu počela da se primenjuje nova terapija protiv zavisnosti od kupovine, ili patološkog kupovanja. Georg Nojrer je bio u grupi od 59 ljudi sa istim sindromom. Muškarci su bili u manjini. 9 muškaraca i 51 žena. Dr. Astrid Miler rukovodila je studijom. Tačan broj ljudi koji u Nemačkoj ima prisilu kupovine - nije poznat. Manija kupovanja se širi. Šest do osam odsto stanovništva – to bi bio broj od više miliona ljudi koji je na ivici manije kupovanja. Teško je ustanoviti kada zavisnost ili problem počinje i šta bi bilo normalno. Ali ako partner ili prijateljica kupuje toliko da potom nastaje jako osećanje krivice – tada je slučaj već zreo za psihologa. Pomoć je moguća samo uz terapiju ili grupnu terapiju za samopomoć.