Kuran ne odobrava nasilje nad ženama!

Pravnik ali i poznavalac islama Matias Roe iz Erlengena se nalazi na čelu društva za arapsko i islamsko pravo. On pojašnjava da mnogi, pa i muslimani tako i imaju problema sa definisanjem pojma “šerijat”.

„Imamo dve najčešće definicije koje su odgovorne za zbrku koja nastaje u polemikama oko šerijata. Jedna šira definicija obuhvata sve religijske i pravne norme islama. Dakle stvari poput posta za vreme ramazana, odlazak u Meku, veru u jednog boga. Nešto uža definicija “šerijata” je ona koja kod mnogih unosi strah, a odnosi se na porodično pravo, pravo nasledja, kazneno pravo u Kuranu u njegovoj tradicionalnoj interpretaciji.“

Ne tako davno je jedan nemački sudija jednoj Marokanki koju je muž zlostavljao uskratio pravo na brži brakorazvodni proces. Argumentacija je bila: U islamu je dozvoljeno fizičko kažnjavanje žena.

Međutim, to nije tačno. Postoje brojni pravnici, kako žene tako i muškarci, koji su mišljenja da se nasilje nad ženama Kuranom ne odobrava.

Murat nije dizao ruku na žene

Iako ima i onih koji su u svojim interpretacijama Kurana čvrsto uvereni u nadmoć muškaraca i njihovo pravo na fizičko kažnjavanje žena, borac za prava žena i lekarka Asma Lamrabet smatra da to ne opravdava nasilje kroz koje žene prolaze:

“Ne postoji svedočenje o tome da je prorok Muhamed podigao ruku na jednu od svojih žena. Pojedini delovi iz Kurana se danas tako tumače da muškarac treba da se rastane od žene kada ne može sa njom da izađe na kraj, a ne da je bije”

Presuda iz Frankfurta je u međuvremenu poništena. Na ovom slučaju se jasno vidi koliko je važno poznavati pravo u islamu.

Šerijat se primenjuje u mnogim državama

„Šerijat“ nije horor scenario, objašnjava Matias Roe. A ne može se ni reći da je muslimanima u Nemačkoj uskraćeno pravo da žive u skladu sa šerijatom. Delovi šerijata se u Nemačkoj već odavno praktikuju, na primer u finansijskom domenu ili religijskim obavezama. Roe smatra da je I šerijat moguće reformisati.

“Od 19. veka u islamskom svetu je došlo do brojnih reformi. One se prevashodno odnose na odnose među polovima, zatim na ukidanje drastičnih kaznenih mera i slično. I danas se polemiše o tome da li je islam sposoban da se reformiše ili ne. Ta polemika nije završena. Međutim, pogrešno je šerijat posmatrati kroz tradicionalnu interpretaciju.“

Islamsko pravo je nastalo sa početka 7. veka. Izvor su mu Kuran i predanja o ponašanju proroka Muhameda, takozvane Sune.

Menjala se i različita tumačenja prava u islamu

Uporedo sa širenjem islama, razvijali su se različiti pravci u tumačenju prava u islamu. Međutim, sve više se u islamskom svetu dovodi u pitanje mešanje religije i građanskog prava.

“Već od sredine 19. veka je tradicionalni šerijat izgubio na značaju. Postoji snažan uticaj evropskog prava. Civilno pravo je u mnogome prihvaćeno.”

Danas u mnogim islamskim zemljama dolazi do takozvane religijsko pravne podeljenosti. To znači da je pravni sistem izgrađen po zapadnjačkim principima, a da su lične stvari, poput sklapanja braka, regulisane u skladu sa pravom određenih religijskih zajednica. Holandija i Velika Britanija već razmišljaju o mogućnostima da muslimanima omoguće da svoje lične stvari regulišu po ovom principu.

Za Matiasa Roea to nije prihvatljivo, budući da on smatra da ne sme postojati dvostruko pravo. To bi, smatra on, dovelo do još većeg pritiska na muslimanske žene.

autor: S. Martina / Z. Dragićević

odg. urednik: N. Jakovljević