Kurdi u Turskoj - "generacija bez nade"

Tu infrastrukturu tursko ratno vazduhoplovstvo već danima sistematski napada, na vojnom planu PKK tu je bespomoćna. I zato, kada najavljuje osvetu nema u vidu vojne protivudare nego atentate na civile bilo gde u Turskoj.

Za sada niko nije preuzeo odgovornost za napade u blizini policijske stanice na periferiji Istanbula, niti za osujećeni napad u ponedeljak, prema svemu sudeći na istanbulski metro. Medjutim, sve govori u prilog tezi da su u pozadini kurdski teroristi.

Turske snage bezbednosti očigledno očekuju takve akcije i uspele su da spreče napad u podzemnoj železnici, ali ne i drugi atentat u kome je poginula jedna žena.To pokazuje da snage bezbednosti rade svoj posao, ali i da nisu u mogućnosti da spreče svaki napad.Da bi se otklonila opasnost neophodno je politički rešiti kurdski problem u Turskoj.Islamistička Stranka razvoja i pravde AK dala je Kurdima kulturnu autonomiju, mogu da koriste svoj jezik, imaju televizijske i radio stanice.

Medjutim, to i dalje nije dovoljno – jugoistočna Anatolija i dalje je najsiromašniji deo zemlje – od privrednog uspona zapada Turske tamo je malo šta stiglo.Vlada sada planira veća ulaganja u tamošnju infrastrukturu i istovremeno biće pomilovani svi koji istupe iz PKK.Možda će to biti i kraj PKK, ali to više nije dovoljno.

Naime, u velikim gradovima zapadne Turske u medjuvremenu odrasla je nova generacija – deca Kurda koji su u osamdesetim i devedesetim godinama izbegli od gradjanskog rata u Anatoliji u slamove Istanbula, Ankare, Izmira ili Antalje. Posmatrači govore o “generaciji bez nade“ i njeni pripadnici odgovorni su za više bombaških napada tokom proteklih godina, možda i za najnovije.

Gotovo je nemoguće pronaći ih, nisu organiozovani kao PKK, navodno ni tajne službe nemaju dovoljno saznanja o njima. Tako da je i to veliki zadatak pred turskim društvom, zadatak koji ne mogu da reše snage bezbednosti.