Kurt Mazur: Muzika kao životni eliksir

Kurt Mazur za dirgentskim pultom uvek je vrlo koncentrisan, u stalnom kontaktu sa muzičarima ispred sebe sa vrlo svedenim pokretima. Iz svakog njegovog pokreta ruke izbija uzbuđenje, elan i apsolutno oduševljenje muzikom. Već 40 godina ovaj dirigent pripada najpriznatijim svetskim dirigentima. Onaj ko je velikog umetnika video kako diriguje neku Betovenovu simfoniju uopšte ne može da pretpostavi da maestro ima 81 godinu.

Moramo biti razboriti

U mladosti je Mazur prekinuo studije dirigovanja u Lajpcigu i sakupljao iskustvo na scenama bivše Nemačke Demokratske Republike kao korepetitor i dirigent. 1967. godine, tada četrdesetogodišnji umetnik preuzima dirigentsku palicu Filharmonije u Drezdenu, a tri godine kasnije vraća se u Lajpcig. Mazur je vrlo brzo postao najpoznatiji dirigent u DDR. Kada su u Lajpcigu 1989. godine svakog ponedeljka počele da se organizuju demonstracije dirigent je rekao:

„Ujedinili su nas briga i odgovornost. Pogođeni smo onim što se događa u našem gradu i tražimo neko rešenje. Neophodno je da budemo razboriti kako bismo pronašli mirno rešenje.“

Muzika je moj život

Početkom devedesetih Mazur preuzima vođstvo Filharmonijom u Njujorku, gde je do 2002. godine razvio posebnu programsku strukturu. Inspiraciju je pronašao u usamljenicima koji se šetaju Velikom jabukom.

„Tada sam shvatio da u Njujorku ima mnogo usamljenih ljudi i odlučio sam da program pripremimo tako da svako ko dođe na koncert pronađe neki razlog da kaže - osećao sam se kao kod kuće.“

U međuvremenu je Njujork zamenio Parizom i preuzeo Nacionalni orkestar Francuske. Iako ponekad razmišlja da se povuče, njegov plan nastupa mu to ne dozvoljava.

„Nadam se da ću moći vrlo postepeno da se povlačim. Kada uskoro prestanem da dirigujem, vrlo brzo ćete ugledati moju umrlicu. Jer, muzika je deo mog života i moj životni eliksir. Ovim rečima ja ne tražim nikakvu salvu.“