Kvadratni koren ili Ustav?

Kancelarka je svim zemljama članicama uputila poziv da pokažu spremnost na kompromise.

List «Frankfurter algemajne cajtung» o tome piše. «Posle čina ujedinjenja, koji još nisu uspele da prevaziđu ni stare ni nove članice EU, ova organizacija je zadala sebi previše zadataka. Bolje bi bilo da se priseti kako je izgledala stara strategija malih koraka. Pošto je prošle godine donet nov finansijski okvir, na predstojećem samitu u Briselu bi trebalo utvrditi i redosled institucionalnih promena».

List «Minhener merkur» beleži: «Kada se o predstojećem samitu Evropske unije već govori kao i sudbonosnom terminu za uspehom ovenčanu Angelu Merkel, onda je to sigurno ispravno. Doduše, kancelarka je sama za to kriva. Jer, ona je pitanje ustava stavila na vrh liste svojih zadataka. Ukoliko na samitu ne bude postignuta saglasnost oko pravila glasanja, biće to katastrofa. Otpor Poljske ima veze i sa činjenicom da predsedavajući EU govori nemački. Kada režiju preuzme Portugalija, šanse bi mogle bitno da se povećaju».

I list «Fajnenšl tajms dojčland» se bavi Poljskom: «Otpor Poljaka je veliki zbog dubokog nepoverenja prema velikom susedu. To je, imajući u vidu ko je trenutno u Nemačkoj na vlasti, možda neopravdano, ali je razumljivo. U Poljskoj još vlada veliak nesigurnost zbog arogantnog ponašanja prethodne nemačke vlade prema Varšavi. Posebni odnosi koje je buivši kancelar Šreder mimo Poljaka uspostavio sa Rusijom, u Varšavi su izazvali više nervoze nego sva nemačka udruženja prognanih. Kancelarka Merkel je učinila mnogo kako bi se ta situacija popravila».

Evo kojim aspektom problema se pozabavio komentator lista «Manhajmer morgen». «Posle potresne istorije i velikih zasluga koje imaju u prevazilaženju komnunizma, mnogi Poljaci su ubeđeni da im pripada posebno mesto u evropskoj porodici. Oni strahuju da će u Evropskoj uniji izgubiti veliki deo uticaja zbog uprošćenog mehanizma odlučivanja koji predviđa ustav – i koji je organizaciji sa 27 zemalja-članica preko potreban. Zbog toga je Varšava i smislila apsurdnu formulu sa kvadratnim korenom iz broja stanovnika podeljenim sa površinom zemlje – time se otišlo zaista predaleko».

Pa kad smo kod daljina, evo šta danas pišu o novim odredbama prava doseljenika. Tu ima i olakšica i pooštrenih mera. List «Frankfurter rundšau» iznosi sledeće zamerke: «Crveno-crni paket nema dugoročno rešenje ni za jedan od velikih problema koji se javljaju u doseljeničkoj zemlji Nemačkoj. Umesto toga, pooštrava odredbe o pridruživanju supružnika, kao i sankcije za one koji izostaju sa integracionih kurseva. To vodi u izopštavanje. Odredbe o pravu na opstanak u Nemačkoj su varka. One će pomoći da najviše 60.000 od 160.000 stranaca sa statusom trpljenog boravka dobiju stalni boravak. Ali osatli će samo biti potisnuti još dalje na margine društva, bez šanse da se integrišu».

I list «Štutgarter cajtung» kritičan je prema zakonskim izmenama: «Kroz bujnu džunglul zakonskih paragrafa provejava duh izopštavanja i kontrole. Nova pravila o pridruživanju članova porodice su strana ovom svetu i sračunata na šikaniranje ljudi. Osim toga, koalicija je propustila šansu da otvori tržište rada za strane zanatlije i stručnjake. A to su već i sindikati počeli da traže. U nastojanju da se poboljša integracija stranaca, zakonodavci su postavili sasvim ispravne akcente. Oni koji žele da ostanu u ovoj zemlji ubuduće će morati da nauče nemački i da se dobro upoznaju sa ovdašnjim prilikama, zakonima i tradicijom».

U listu «Švarcvelder bote» iz Oberndorfa čitamo: «Doseljavanje otežano, pravo na ostanak olakšano – to je formula na koju se može svesti novi zakon. On bi trebalo da suzbije ilegalno doseljavanje, ali otvara puteve pomoći ljudima u nevolji. Do 170.000 odbijenih podnosilaca molbi za azilom sada je dobilo mogućnost da obezbedi sebi boravak u Nemačkoj. Migranti moraju da se aktivno integrišu ako žele da dobiju nemačko državljanstvo. U to spada i priznanje sistema vrednosti ugrađenog u naš ustav. To nije preteran zahtev».

I evo da bacimo pogled i u list «Hesiše/niderzeksiše cajtung» koji izlazi u Kaselu: «Politika integracije počinje sa spremnošću da se kod nas živi bez državne alimentacije. Ne zalazeći u detalje, možemo reći da je zakonodavac propustio dobru šansu. Doduše, prepreke za strance koji ovde žele da investiraju i otvaraju radna mesta, jesu smanjene... ali u zakonu i dalje nema koncepta dirigovanog doseljavanja, na primer, uz pomoć bodovnog sistema».