Laboratorije strave i užasa

Tri godine francuska novinarka Mari-Monik Robin je istraživala kako bi otkrila istinu o američkom hemijskom gigantu Monsanto. Bezbrojne sate provela je na internetu, proputovala čitavu planetu, razgovarala sa političarima, naučnicima, seljacima i protivnicima koncerna.

Rezultat je dokumentarni film u trajanju od skoro 2 sata i knjiga na 370 stranica, koja je zapravo hronika skandala u koje je bio upleten ovaj koncern. Oni sežu od globalnog zagađenja polihlornim bifenilima (PCB), koji izazivaju rak, preko opasnih hormona rasta za krave muzare do strategija kojima taj koncern nameće svoje genetski manipulisane biljke.

Od marta se film „Svet prema Monsantu“ prikazuje u Francuskoj i drugim evropskim zemljama. Dvorane pune, a Mari-Monik Robin je skoro svake večeri na nekoj diskusiji posle prikazivanja filma. "Sve informacije u mom filmu dostupne su na internetu, sve sam ih proverila.“

Priča o herbicidu "Roundup"

U filmu je između ostaliog reč o sredstvu protiv korova Raundap, koje je Monsanto uveo pre 30 godina. Danas je to najprodavaniji herbicid na svetu.

" Raundap je postao omiljen kod poljoprivrednika i baštovana, između ostalog i zbog toga što je Monsanto tvrdio da se taj proizvod prirodno rastvara i da nije štetan za okolinu. Ali, to je laž. Prošle godine jedan francuski sud je osudio Monsanto zbog širenja laži, isto se dogodilo i u Sjedinjenim Državama. Raundap ne samo da je štetan za okolinu, nego izaziva i rak, kako je dokazalo više naučnika. Ja sam sigurna da će taj herbicid jednoga dana biti zabranjen zato što je opasan“, kaže Robin.

Da bi produžio uspeh svoga herbicida Monsanto je 1990-ih godina razvio paletu proizvoda koji su zbog genetskih promena postali otporni na taj herbicid.

„Jedno se mora shvatiti. Danas se puno govori o genetski promenjenim biljkama. Kaže se da su one delotvorno sredstvo protiv gladi u svetu. Možda će tako nešto postojati jednoga dana. Ali, ono što danas raste na poljima, 90 posto potiče iz Monsantovih genetskih laboratorija“, upozorava Robin.

Svoj pobednički pohod Monsantove genetski izmenjene biljke započele su u Sjedinjenim Državama. Ali, francuska novinarka otkriva da američka ustanova koja je dala dopuštenje za genetsko seme, to nije učinila iz naučnih nego političkih razloga. Te proizvode nikada nisu testirali nezavisni stručnjaci.

Primer Indije

U Indiji Monsanto pravi reklamu za vrstu pamuka bollgard. Seme je genetski promenjeno kako bi se sprečile najezde inseakata. Ali, ta vrsta pamuka, prema istraživanju francuske novinarke, kriva je za brojna samoubistva seljaka. Monsanto je pokupovao brojne tamošnje firme koje su prodavale seme i sad nudi samo svoje skupe genetski manipulisane vrste. A one su često osetljive na razne bolesti pa su loše žetve vrlo česte. To je uništilo egzistenciju brojnim seljacima.

U Meksiku, zemlji iz koje potiče kukuruz, Monsantov genetski manipulisani kukuruz u međuvremenu „zagađuje“ izvorne vrste, dok se Paragvaj pretvara u zelenu pustinju, što stanovništvo tera na napuštanje zemlje.

Cilj -poljoprivreda bez seljaka

Predsednik udruženja seljaka Horhe Galeon je na jednom njihovom skupu na kojem je prikazan i film francuske novinarke, izjavio: „Monsantov cilj je da kontroliše proizvodnju hrane u čitavom svetu. Da bi to postigao, koncern se zalaže za poljoprivredu bez seljaka. Moramo da se borimo za svoju nezavisnost, za naša polja, naše porodice, našu domovinu. Moramo biti u stanju da sami proizvodimo hranu.“

Monsanto je ne jednom lagao, falsifikovao naučne studije, ućutkivao kritičare, dokazuje novinarka Robin u svom filmu. Na njene optužbe koncern ćuti i odbija svaki razgovor. Ali, borba Mari-Monik Robin protiv Monsantovih malverzacija tek je počela.