"Lajkom" protiv mafije
3. oktobar 2007.
Pred njenim objektivom je i sicilijanska javnost koja o ubistvima ćuti. Reakcija italijanskog društva na njene fotografije je - rezignacija. Isto tako reaguje i veliki broj boraca protiv mafije iz vremena devedesetih koji ne žele da govore o njoj. Dnevni listovi ne žele da obajvljuju fotografije Leticije Batalje. U Nemačkoj je Leticija Batalja za celokupan rad nagradjena najvišom nagradom oblasti fotografije.
«Palermo je mrtav grad. Ljudi su očajni, piju, plaćaju svoj reket. I to je to. Nema više muzike, nema kulturne ponude. Nema ničega. Mafija je ponovo preuzela potpunu kontrolu nad životom na jugu».
Gotovo rezignirano zvuči ova velika stara dama antimafijaške borbe Leticija Batalja, kada govori o današnjem stanju na jugu Italije. Kao da je bila uzaludna čitava njena 30-godišnja borba protiv mafije, u kojoj je kao oružje koristila samo jedan stari «Lajka» fotoaparat i crno-bele filmove.
«40 odsto poslanika sicilijanskog parlamenta čine optuženi ili već osuđivani mafijaši. Kako živeti s tim? Kako razviti poverenje u upravne organe i pravnu državu? Ljudi odustaju i prepuštaju se rezignaciji».
Početkom 90-ih godina, u vreme čuvene «Mani pulite», velike istrage koju su predvodili državni tužilac Amtonio Di Pjetro i kasnije ubijeni sudija Đovani Falkone, sve je izgledalo drukčije. Tih godina, Leticija Batalja bila je opunomoćenica grada za životni kvalitet. A kao reporterka različitih levičarskih listova prisluškivala je policijske radio-veze, obilazila poprišta stotina mafijaških ubistava i – fotografisala. Kasnije je o svom trošku od tih fotografija pravila plakate i u brzim noćnim akcijama lepila ih po gradovima. Bio je to njen način da pokaže ogledalo društvu koje je stalno isticalo koliko mu je važna čast. U njenom arhivu fotografija, iz bezbednosnih razloga prebačenom u Pariz, vide se slike kulture zaražene mafijom. Svakodnevne žrtve ubistava. Predsednik Berlinske akademije umetnosti, Klaus Štek, kaže:
«To su dokumenti najdubljeg ljudskog poniženja. Nad svim tim fotografijama za mene lebdi duboka tuga nemoći civilnog društva, nemoći italijanske kulture koja je iznedrila jedan takav fenomen kao što je mafija, gde život pojedinca više ne vredi».
Ima ironije u tome što je Leticija Batalja sada dobila najuglednije nemačko priznanje za fotografiju. Jer, ona je sada nestala iz vidokruga italijanske javnosti. Otkako je na vlasti Berluskoni, njene fotografije više niko ne objavljuje. Mafija nije u prvom planu.