Lančani bankrot?

Veliki umiru uz veliku pompu, a mali tiho i mirno. Brojni isporučioci delova za Opel našli bi se u ogromnim problemima u slučaju da taj proizvođač automobila propadne.

U slučaju bankrota bez posla bi trenutno ostalo 26.000 radnika i to ne bi bilo sve. U propast bi bio povučen i veliki broj isporučilaca rezervnih delova kao i prodavci u auto salonima. Ferdinad Dudenhofer, profesor ekonomije na Univerzitetu u Duisburgu, upozorava da je neophodna pomoć države.

„Proizvođači delova, inače zdrave firme, ne bi mogli da prežive krizni period od dve do tri godine. Ako ne dobiju pomoć od države, u tom bi se periodu ugasila brojna radna mesta. U bankama su stotine milijardi evra bačene u vetar. Kod proizvođača delova reč je o velikom broju radnih mesta, a država se još nećka.“

Pretnja za radna mesta

U Nemačkoj postoji oko 1.000 firmi koje proizvode delove za auto industriju. Sa 322.000 radnika ta grana privrede zapošljava isti broj ljudi kao i sami proizvođači automobila. Mnoge firme međusobno su povezane i u najgorem slučaju zavisne jedna od druge.

Samo su najveći proizvođači prisutni na međunarodnom tržištu i ostvaruju dobit od izvoza. Neki od njih proizvode delove samo za jedan tip automobila, ponekad samo za jedan model. Ako taj model prestane da se proizvodi ili proizvođač bankrotira onda je to stečaj i za proizvođača delova.

Većina proizvođača delova ima svoje dostavljače. Firma koja sastavlja instrument table za Opel ima svoje dostavljače vijaka, plastičnih delova i drugih komponenti. Stručnjaci govore o lančanoj povezanosti u kojoj stabilnost čitavog lanca zavisi od stabilnosti pojedinih preduzeća.

Dakle, bez Opela se ne piše dobro ni proizvođaču instrument tabli ni proizvođaču vijaka niti plastičnih ramova. Bankrot Opela prouzrokovao bi domino efekat čije je posledice je teško sagledati.