Lečenje uz pomoć matičnih ćelija

Nemački Centar za primate u Getingenu proučava uticaj matičnih ćelija na primate i majmune kod oboljenja kao što je, na primer, Parkinsonova bolest.Ti eksperimenti, smatra Stefan Troje, direktor Centra, nikakve veze sa stvaranjem himera. Himera je kod straih Grka bila neman – spreda lav, u sredini koza, pozadi zmaj.Naime, ljudske ćelije u mozgu majmuna ne mogu da stvore nikakve ljudske osobine, a još manje je tako moguće napraviti nekakve mešance.Troje kaže:

„Ono što ljudski mozak čini osobenim nisu ćelije, čovek nema ćelije koje ne postoje i kod nekih drugih bića.Osobenost ljudskog mozga je u umreženju, vrsti povezivanja, strukturi koju u tom obliku verovatno nema ni jedan drugi organizam.Ta struktura se ne može preneti koktelom ćelija, morali bi ste preneti celu mrežu“, kaže Troje.

Stvaranje himera, dakle mešanaca – na primer od ovce i koze, o čemu se pisalo u štampi, nema nikakve veze sa istraživanjem matičnih ćelija.Mešanci se stvaraju tako što se neidentifikovane matičke ćelije neke životinje ubrizgavaju u embrion u ranoj fazi razvoja neke druge životinje.Iz različitog naslednog materijala tada nastaje novo biće, na primer, mešavina koze i ovce, recimo kovca.

Medjutim, istraživači iz getingenskog centra učinili su nešto sasvim drugo.Oni su postigli da se ljudske matične ćelije u retorti specijalizuju i postanu ona vrsta nervnih ćelija koja u mozgu stvara dopamin.Ta vrsta nervnih ćelija odumire kod onih koji boluju od Parkinsonove bolesti.

Sada se postavljja pitanje da li će te ćelije, ubrizgane u mozak bolesnika, preuzeti funkciju odumrlih nerava. Eksperimenti sa pacovima, kojima su u mozak ubrizgane matične ćelije dobijene od miševa, pokazali su da se od transplantata razvijaju tumori.Zašto je to tako istraživači još ne znaju.Troje kaže:

„Tumori uvek predstavljaju rizik prilikom korišćenja matičnih ćelija.Naravno, niko to ne želi i samo pomoću eksperimenata na životinjama možemo da otkrijemo zašto nastaju.Pre nego što počnemo da koristimo matične ćelije u lečenju ljudi moramo isključiti mogućnost nastanka tumora. Zato smo dobili odobrenje od Komisije za medicinsku etiku da životinje uspavamo nakon pet sedmica i vidimo šta je nastalo od ubrizganih matičnih ćelija“, kaže Troje.

Životinje u pitanju su dva majmuna kojima su u mozak ubrizgane ljudske matične ćelije.Troje kaže:

„Reč je o operaciji kao da su ljudi u pitanju – na klinici, u sterilnim uslovima, uz anesteziju.Životinje su pod narkozom i matične ćelije se ubrizgavaju u deo mozga u kome ćelije odumiru kod Parkinsonove bolesti“.

Posle operacije majmuni su vraćeni u kaveze u kojima su do tada živeli i naučnici su ih pažljivo posmatrali.Troje kaže:

„Ponašali su se normalno, nije bilo nikakvih poremećaja u ponašanju, nije im bilo loše posle operacije.Onaj ko ne zna da su majmunima usadjene matične ćelije u mozak to nikada ne bi mogao da zaključi na osnovu njihovog ponašanja“.

Medjutim, već pet sedmica posle operacije jedan od majmuna je dobio tumor na mozgu – baš kao i pacovi u predhodnom eksperimentu.Istraživači su to utvrdili nakon što su izvršili eutanaziju i secirali mozak majmuna.

Sada istraživači u Institutu Maks Plank za biofizikalnu hemiju ispituju takozvani gen – terminator.Taj gen ubija ćelije raka onda kada nastaju.Trenutno su u toku eksperimenti na pacovima.Ukoliko gen – terminator onemogući nastanak tumora na mozgu pacova, eksperiment će biti ponovljen na majmunima.Upravo kod eksperimenata na primatima postavljaju se posebni zahtevi, kaže Stefan Troje:

„Da bi se opravdale patnje životinje u pitanju mora biti veoma značajan eksperiment.Na pojedina pitanja nemoguće je dobiti odgovor na osnovu eksperimenata na glodarima.Pre nego što neku proceduru primenimo na ljudima moramo da je isprobamo na životinjama koje su im bliske i to je nemoguće izbeći“, kaže Troje.