Lekara sve više, ali ipak nedovoljno

Mladi lekari danas žele da žive u urbanim sredinama, timski su orijentisani i ne žele previše stresa. Takav stav ima posledice: u Nemačkoj istina nikada nije bilo toliko lekara kao danas, ali u nekim mestima ih ipak još uvek nedostaje.

Uprkos porastu broja lekara od 2,5 odsto u odnosu na prošlu godinu, šef Savezne nemačke lekarske komore Frank Ulrih Montgomeri i dalje ukazuje na „nedostatak lekara“ u mnogim regionima Nemačke. Prema navodima Komore, u narednih pet do deset godina, u Nemačkoj će biti potrebno 20 odsto više lekara nego do sada. I u pojedinim saveznim državama lekarske komore dižu uzbunu. Tako se navodi podatak da bi u dogledno vreme u Bavarskoj svaka četvrta privatna ordinacija lekara opšte prakse mogla da ostane prazna.

„Istina, to zvuči pomalo paradoksno“, kaže Maks Kaplan, zamenik predsednika Savezne lekarske komore. „Već godinama se broj kolega povećava, ali, s druge strane, to i dalje nije dovoljno.“

Brojni razlozi za nedostatak lekara

Za taj prividni paradoks postoje mnogi razlozi. Jedan je demografski faktor: ne postaju samo lekari stariji, već su to, u proseku, i pacijenti. „Stariji pacijenti imaju više hroničnih oboljenja, tako da im je potrebna intenzivnija medicinska nega“, naglašava Kaplan.

Problem predstavlja i neravnomerna raspodjela. Dok se u velikim metropolama kao što su Minhen, Keln, Hamburg i Berlin otvara sve više ordinacija, u nekim ruralnim područjima ih uopšte nema.

Naročito su pogođene istočne nemačke pokrajine. Tako na primer stanovnici Finstervaldea i Elsterverda, gradići u saveznoj državi Brandenburg sa šesnaest odnosno devet hiljada stanovnika, već godinama nemaju očnog lekara. Na severoistoku Brandenburga, u regionu Prignic, danas radi samo jedan kožni lekar.

Neravnomerna raspodela postoji i unutar samih gradova. Za većinu lekara su primamljive bogatije gradske četvrti. Siromašnije radije izbegavaju.

Lekari sve zahtevniji

Ono što se u poslednjih nekoliko godina takođe veoma promenilo jeste i stav lekara prema poslu. Mladi lekari više ne žele da u toj meri rade prekovremeno, ocenjuju poznavaoci situacije: „Mlada generacija ima određene zahteve kada je reč o balansu između privatnog i poslovnog života“, kaže Kaplan.

Posledica toga je da sve više lekara rade skraćeno radno vreme i radije stupaju u poslovni odnos nego da se osamostale. To im ne obezbeđuje samo manje radnih sati, već i više sigurnosti. Na taj način više ne ulaze u finansijski rizik kao kada bi sami otvorili ordinaciju.

Uz to, za sve veći broj mladih svršenih studenata medicine posao lekara opte prakse (porodične medicine), nije više dovoljno atraktivan, jer podrazumeva dugo radno vreme, kućne posete i malo mogućnosti za timski rad.

Bolnice čekaju na lekare

Trenutno je u nemačkim bolnicama 2.500 upražnjenih lekarskih radnih mesta. Zato su mnoge od njih primorane da zaposle lekare iz inostranstva. Dosta njih međutim ne govori dobro nemački jezik.

S druge strane, mnogi mladi Nemci na studije medicine odlaze u istočnu Evropu, u zemlje poput Bugarske ili Rumunije. U njima im se pruža poslednja šansu da ispune svoj san o studiranju medicine, jer na tamošnjim fakultetima nije ograničen broj brucoša koji žele da studiraju medicinu kao što je to slučaj u Nemačkoj.

Autorke: Štefani Hepner / Belma Šestić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković