Lepo je biti star u Italiji, ali ne i mlad…

U Italiji još uvek postoji lepa i dobra penzija za braću i sestre. Ukoliko jedan primalac penzije umre, braća ili sestre preminulog mogu da zatraže 15 odsto njegove penzije. Za Pjetra Rajhlina, profesora ekonomije na Univerzitetu LUISS u Rimu, reforma penzionog sistema je ključna stvar.

„U naredne dve, tri godine penzije će ostati veliki problem. U Italiji još uvek mnogo ljudi prerano odlazi u penziju koja je suviše visoka u poređenju sa uplaćivanim iznosom. Naše nacionalno penzijsko osiguranje ima deficit koji se ne može dopuniti“, kaže profesor Rajhlin.

Planska privreda

Lepo je biti star u Italiji, ali zato mladima nije tako dobro. Stopa nezaposlenosti među mladima ispod 25 godina je 28 odsto. Italija je socijalno bure baruta, ali se istovremeno odriče i inovativnog potencijala, kaže preduzetnik Đan Maria Gros-Pjetro.

„Italija je mala zemlja sa manje od jedan odsto ukupne svetske populacije. Mi možemo da rastemo samo ako pronađemo mesto među zemljama koje na svetskom nivou uvode inovacije“, kaže italijanski preduzetnik.

Gros-Pjetro je donedavno bio šef najveće italijanske kompanije za naplatu putarina i poznaje probleme preduzeća iz sopstvenog iskustva. Najgora je, kako kaže, birokratija. Potrebna je večnost za, na primer, dobijanje dozvole za gradnju. Još duže traje, ako morate pred sud, kaže Gros-Pjetro.

Onaj ko želi brže do cilja, mora ekstra da plati. Korupcija i nepotizam koče privredu Italije, kaže Tatjana Ajfrig, analitičarka u privatnoj banci Finat: „Italija pre podseća na plansku privredu nego na kapitalističku državu. Obećavaju se nezaslužene pozicije. Tamo gde je potrebna jedna osoba, zapošljavaju se pet. Uvek postoji rođak od ovoga, onoga, a onaj mi je jednom učinio uslugu… A građanin sve to plaća kroz poreze.“

Politika uprskala stvar

Još jedan mana jeste infrastruktura. Sve što leži južnije od Napulja, teško je dostižno putem ulica i šina. „Pravi primer jeste luka Đoja Tauro u Kalabriji. Ona je trebalo da postane Roterdam Sredozemlja, ali tamo nema ni jedne ulice koja se tako može nazvati i kojom bi se slala roba. A da ne govorimo o železnici za teretni prevoz“, kaže analitičarka Tatjana Ajfrig.

Svi ti problemi nisu nastali preko noći. Politika je uprskala stvar i od privredne sile napravila „nesigurnog kandidata“. Silvio Berluskoni već 17 godina govori o izgradnji autoputa od Salerna do Kalabrije, ali do sada je malo toga urađeno. Na tome treba zahvaliti i koalicionom partneru Severnoj ligi (Lega Nord) koji isključivo misli na svoj mali deo Italije na severu.

Zato je sama italijanska vlada najveća privredna kočnica, kaže profesor Pjetro Rajhlin: „Italijanska vlada se čini nesposobnom da odgovori na postojeće izazove, zato što se sastoji od koalicije koja je vrlo podeljena.“

Autori: Tilman Klajnjung / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković