Leskovački vozači tuku radnike na parkiralištima

Leskovačka firma „Parking servis“ jedina je u Srbiji koja posluje sa gubicima, zbog, pored ostalog, i cicijašluka Leskovčana, spremnih i na tuču i na pretnje pištoljima kako iz novčanika ne bi izvukli 20 dinara za jedan sat na parking prostoru.

„Kontrolora je bukvalno pretukao vlasnika jednog lokala. Na lokaciji kod bifea „Jastrebac“ nezadovoljni korisnici usluga, kojima je takođe za neplaćenu uslugu parkiranja izrečena kaznena mera u vidu doplatne karte od 1000 dinara, izleteli su i potegli oružje. Nažalost, naši kontrolori nisu mogli da se zaštite, sve se desilo brzo“, priča direktor firme Dragan Stojičić

Naplaćivanje parking usluga rizičan posao

Još rizičniji je posao radnika na depou gde se odlažu nepropisno parkirana vozila i gde se plaća kazna i do sedam hiljada dinara. Vesni Marinković, jedinoj ženi na depou, više puta je bio ugrožen život. „Pokušala sam da ga smirim, međutim, on je nasrnuo obema rukama, gurao mi ih je u oči, hvatao me za grlo. Ja sam morala da se branim“, prepričava Vesna jedan od mnogobrojnih incidenata.

No, da nisu baš svi cicije, svedoči Zoran Milenković, vozač „pauka“, vozila za podizanje automobila. „U intervalu od pet do šest dana uklonili smo više puta jedan auto, jednog te istog čoveka. Poslednji put sam ga pitao zašto to radi kada je zabranjeno parkiranje. Rekao mi je da nema problema i da radimo svoj posao jer ima para da plati, te da mu je zanimljivo da gleda kako „pauk“ diže vozilo“, priseća se Zoran.

Naplaćivači na parkiralištima proučili su sve spletke i dosetke onih koji izbegavaju da plate račune. Milivoje Pavlović, najstariji radnik. „Tačno gleda kada si na drugoj strani, on parkira tamo gde ne možeš da ga stigneš, a kada odlazi čeka kada ćeš biti udaljen da bi pobegao“, prepričava Milivoje dogodovštine sa parkinga.

Zašto Leskovčani ne vole parkirališta?

„Ukucala sam SMS poruku i nije stigla u centar i digli su mi automobil. Poruka je pogrešno ukucana...“Nezaposlen sam, za mene je 25 dinara mnogo. Dva puta su mi podigli auto. Pozajmio sam se da bi platio kazne i šest meseci vraćao dug. Sada idem pešice, auto sam parkirao ispred kuće...“, pravdaju se Leskovčani.

Milivoje, međutim, trvdi da se ne radi, baš o siromaštvu, nego o cicijašluku i mentalitetu južnjaka. „Kaže – nemam para da platim. A i ja sam bio tvrdoglav, pa nisam hteo da ga pustim, da bi na kraju izvadio pare iz novčanika i nije se znalo da li u njemu ima više deviza ili dinara“, potkrepljuje Pavlović svoje mišljenje o leskovačkim vozačima konkretnim primerom.