Leskovac postao stecište prosjaka sa juga Srbije

Na potezu od Gradske bolnice do autobuske stanice, dužine oko tri kilometra, svakog dana, po kiši, mrazu i suncu, na centralnoj leskovačkoj ulici može se videti po tridesetak prosjaka koji strpljivo, svako u svom kutku, čekaju milostinju prolaznika.

Ranije su na tim mestima prosjačile samo Romkinje iz Leskovca sa decom, a poslednjih godina, ovde su se, iz nepoznatih razloga, slili prosjaci iz svih krajeva južne Srbije. Među njima ima i muškaraca.

U Leskovcu se bolje zaradi

Najden Azirović dolazi iz Vladičinog Hana. Njegovo odelo je prljavo i pocepano, a odgovori i namešten glas nedvosmisleno odaju pismenog i mudrog čoveka: "Tamo u Hanu je još veća sirotinja, a ovde u Leskovcu i prema Nišu i u tim povećim i bogatijim gradovima prema Beogradu mnogo se bolje zaradi. Ljudi daju više i mnogo su dobrodušniji.“

Mlada Nišlijka, za koju smo utvrdili da, umesto bebe uvijene u dronjke, drži, zapravo, poveću lutku sa nasnimljenom trakom, koja, na pritisak dugmeta, zaplače i doziva mamu, kaže da se tim poslom bavi cela njena porodica: „Ja i moja tri deca, muž i njegova deca od bivše žene“

Bolje prositi nego krasti

Elizabeta Tanić iz Leskovca na ulici je sa troje dece, uzrasta od godinu do pet godina. Prosjačenjem se bavi od svoje 12 godine: „Bolje da prosim nego da kradem jer imam decu“.

Ovi prosjaci tvrde da zarađuju, navodno, od po 50 do 100 dinara dnevno: „Nekada ima da dam deci 10 dinara, nekada više“...“Ta, sakupim 50, 60 dinara, nekada, bogami i 100 dinara. Kada naiđe dobar doček da više“... „Nekada nas šutiraju, kažu: ‘što prosiš, što ne radiš...’“

Prosjačenje - unosan biznis?

No, njihove tvrdnje se ne mogu prihvatiti zdravo za gotovo, o čemu govori i podatak da je na području Leskovca desetak prosjačkih porodica sagradilo velelepne kuće, te da su neki od njih razvili unosan biznis. Za njih na ulicama gradova juga Srbije radi nekoliko desetina prosjaka, koji uveče predaju 90 odsto zarade svojim menadžerima.

Iako se sve odvija na ulici, pred očima prolaznika, u policiji tvrde da je teško otkriti takozvane prosjačke makroe, a u Centru za socijalni rad nije registrovan ni jedan slučaj zaštite dece od roditelja koji ih prisiljavaju na prosjačenje.