Letonija: Ruski manjinski ili zvanični jezik?

Svako ko se nađe u Rigi, u nekom trenutku se pita da li je stvarno u Letoniji. Ruski se čuje svuda: na ulicama, u kafićima ili na radiju. U glavnom gradu Letonije na Baltiku, Rusi su čak i blaga većina stanovništva. Mnogo ih ima i u drugim velikim gradovima bivše sovjetske republike, koja je od 2004. članica Evropske unije. Gotovo trećini od oko dva miliona ljudi u Letoniji ruski je maternji jezik.

Danas (18.02.) se odlučuje hoće da li se ruski uvesti kao drugi zvanični jezik u državi. Referendum, pokrenut od strane ruske manjine, predviđa izmene i dopune pet članova ustava. Vlada je međutim pozvala građane da glasaju protiv.

Spor iz vremena SSSR

Referendum dovodi do eskalacije jedan stari spor. U vreme SSSR-a u Letoniju je došlo stotine hiljada ljudi iz svih krajeva te ogromne zemlje. To je bila smišljena politika Moskve. Udeo ruskog govornog stanovništva porastao prema je zvaničnim podacima na više od 40 odsto. Ruski pretio da potpuno potisne letonski, a Letonci su se plašili da postanu manjina u sopstvenoj zemlji.

Kad je Letonija postala nezavisna 1991. vlada je uvela mere za jačanje letonskog jezika i kulture. Na primer, ko ne zna letonski ne može da radi u državnim institucijama. Državljanstvo nije moguće dobiti bez poznavanja letonskog. Ovo pravilo je dovelo do toga da u Letoniji ima 290.000 takozvanih „ne-državljana“ koji nemaju pravo glasa.

Međutim, spor se ne svodi samo na pitanje jezika: „Ono što razdvaja ljude je različita percepcija istorije“, kaže Andreas Klajn, iz fondacije Konrad Adenauer u Rigi. Dok većina Letonaca Sovjetski Savez vidi kao okupatora svoje zemlje, Rusima je teško da prihvate ovu tezu.

Male šanse za uspeh referenduma

Klajn sumnja da će referendum biti uspešan, jer zagovornici ove ideje nemaju dovoljan broj glasova. Za promenu Ustava bi moralo da glasa više od polovine od milion i po Letonaca sa pravom glasa. Istraživanja javnog mnjenja međutim pokazuju da dve trećine glasača žele na referendumu da glasaju protiv uvođenja ruskog kao drugog zvaničnog jezika.

Autori: Roman Gončarenko / Dijana Roščić
Odg. urednik: Nemanja Rujević