Lezbejkama ipak lakše nego gejevima

Parade se održavaju u znak sećanja na prvi poznatiji okršaj seksualnih manjina sa policijom u njujorškoj ulici Kristofer, 28. juna, 1969. godine. Nemačke Gej parade danas nemaju mnogo veze sa borbom za prava gejeva i lezbejki, već daleko više sa karnevalskom atmosferom, kultom tela, provodom i zaradom.

Zakon postoji – poboljšanja se očekuju

Nemački zakon o životnoj zajednici bračnog tipa za parove istog pola stupio je na snagu 2001. i doneo mnoge prednosti. Ono što je još uvek nepovoljno je nemogućnost zajedničkog prijavljivanja poreza i ostvarivanje prava na dobijanje dodatne penzije partnera ostvarene u javnim službama. Slučaj sa državnom penzijom je povoljno rešen. Na pitanje da li se može očekivati da nova vlada učini nešto na tom planu, naš sagovornik Kurt Hajnen, po profesiji pravnik, odgovara: „Sadašnji zakon je stupio na snagu 1.08. 2001. u vreme Šrederove vlade uprkos protivljenja konzervativaca. Ja ne verujem da će se s obzirom na sadašnju konstelaciju političkih snaga situacija poboljšati u dogledno vreme.“

Usvajanje dece za homoseksualce – u Nemačkoj zabranjeno

O tome kako je model bračne zajednice istog polova prihvaćen u društvu, i da li se prave razlike kada je reč o gejevima i lezbejkama, naš sagovornik kaže: „Na osnovu mog višegodišnjeg iskustva zaključio sam da je ženama lakše u lezbejskim vezama,(nego muškarcima koji su u homoseksualnim vezama) zbog toga što u društvu još uvek postoji veoma prisutan arhetipski model snažnog mačo muškarca.“ Kompleksno i nerešeno pitanje je usvajanje dece, Kurt Hajnen objašnjava: „Za razliku od Belgije, usvajanje dece u Nemačkoj nije dozvoljeno parovima istog pola. Ja ne verujem da će vlada u skorije vreme to promeniti. Kod lezbejskih veza je mnogo jednostavnije nego u vezama između dva muškarca.“

Nije isto u svim pokrajinama

Iako je Nemačka među zemljama koje imaju veoma pozitivno zakonodavstvo prema parovima istog pola, određene razlike postoje kada je reč o njenim pokrajinama. Pravnik Kurt Hajnen primećuje: „U Nemačkoj smo mnogo ostvarili dosada uspeli. Postoje konzervativne struje, na primer u Bavarskoj, gde nije dopuštena ceremonija građanskog venčanja u opštini, već samo registracija braka kod notara, isto je i u slučaju razvoda. Mogu da kažem da su Skandinavske zemlje daleko isprednjačile. Mi smo krenuli njihovim putem, ali ne tako intenzivno kao neke druge zemlje u Evropi.“