"Lihtenštajnska afera"

Pola godine je prošlo otkako je na vidjelo izašla jedna od najvećih afera utaje poreza u posleratnoj Nemačkoj. Vlasti od tada neumorno istražuju ko je i koliko novca bez znanja poreske uprave prebacio u fondacije i na bankovne račune u Lihtenštajnu. U petak počinje prvo suđenje jednome od osumnjičenih za nedozvoljene radnje.

Pritisak javnosti je očigledno postao neizdrživ. Otkako je policija početkom godine u pratnji novinara privela glavnog direktora Nemačke pošte Klausa Cumvinkela zbog utaje poreza, vlastima se zbog istog kaznenog dela počinjenog posredstvom fondacija i banaka kneževine Lihtenštajn u međuvremenu dobrovoljno prijavilo dvestotinjak osoba, uplativši naknadno preko 110 miliona poreza. Sve se one nadaju da će time izbeći kazni.

To ne vredi za bivšeg trgovca nekretninama (66) iz pokrajine Hesen. On će u petak (18.7.) kao prvi od 350 utajivača poreza u lihtenštajnskoj aferi protiv kojih je pokrenut istražni postupak biti izveden pred sud u Bohumu u Rurskoj oblasti.

770 osoba iz Nemačke u Lihtenštajnskoj aferi

On se tereti da je u periodu od 2001. do 2006. preko raznih fondacija utajio 7,5 miliona evra poreza i 400.000 evra doprinosa u Fond solidarnosti. Okrivljeni je sve priznao, utajeni porez dostavio u državnu blagajnu pa će mu, ako sve bude išlo po planu, odmah biti izrečena presuda.

Za upletenost u lihtenštajnsku aferu u Nemačkoj je osumnjičeno ukupno 770 osoba. Do njihovih podataka istražni organi su došli na način koji je svojevremeno izazvao krizu u odnosima dveju zemalja i doveo u pitanje sigurnost bankovne tajne. Naime, Nemačka je obaveštajna služba BND elektronski popis s imenima i drugim informacijama o utajivačima poreza za više miliona evra kupila od bivšeg sardanika jedne lihtenštajnske banke - posao koji se do danas višestruko isplatio, a koji je pobuđivao nedoumice.