Literarni muzej moderne u Marbahu
8. jun 2006.
Pre nedelju dana je pored klasicističkog Šilerovog muzeja izgradjna nova zgrada u koju je smešten Literarni muzej moderne, skraćeno LIMO. Konačno, u muzeju posetioci žele da vide nešto više - a manje da čitaju. Drugački tekstovi su često primamljivi samo onima koji su uvek žedni znanja. A kako se ponašaju zainteresovani u muzeju u kojem su isključivo prikazane knjige, kao što je to slučaj u novom muzeju u Marbahu, koji je prošlog vikenda svečano otovrio nemački predsednik Horst Keler.
38 velikih staklenih vitrina protežu se u četiri duga reda kroz glavni prostor obložen tamnim parketom. U prizemlju nove zagrade muzeja čuvaju se dela posebno osetljiva na svetlo. 1 300 eeksponata na osnovu kojih je moguće naslutiti beskonačnost mnoštva listova arhive u Marbahu, blaga koje se inače sklanja ili drži u podzemnim magacinima. Ovaj arhiv nema našminkano lice. Knjige se očima javnosti nude onakve kakve su kaže Hajke Gfrerajs, šefica muzeja literature u Marbahu.
«Ne treba preterivati sa objašnjenijma: muzej je koncipiran po principu: nema snimaka javnih nastupa, ne postoje pokretni mediji koji povezuju, jer se iz iskustva zna, da čovek uvek gleda ono što je veliko, visoko, šareno i što se kreće. To se uvek tako nameće i ništa se ne može učiniti, čak i kada se uporedo izloži dragoceni rukopis.»
Moderna počinje otprilike sa Ničeom Fontenom, i završava se današnjim dobom. Dragoceni rukopisi i manuskripti leže otvoreni i nezaštićeni. Fontenovo pismo, pored stihova Šndiclera. Sve je svedeno na strogu hronologiju. Preko puta u drugom redu vitrina u vremenskom nizu je dokumentovan razvoj knjige. Kroz vreme. Tu su još i bezbrojni predmeti koji podsećaju na veru u boga i svedoče o životu autora; ppoput tri jaknice sa krštenja Tomasa Mana, rentgenski snimak Kestnera, lobanja ili Gadamerova šahovska tabla.
Lajtmotiv novog muzeja je pokazivanje uz elementarno obeležavanje eksponata. Navode se samo i imena i godine starosti...
«Želeli smo da postignemo to da ljudi objekte zaista osmatraju, a ne kao što je često slučaj sa izložbama slike, gde se najpre gleda kako je objekat nazvan, ko ga je naslikao i da li se radi o važnom delu. Tu uvek postoji pred cenzura, koje ovde nema. Upravo zbog minimalnog etiketiranja.»
Ko želi da sazna više može da koristi Multimedijalni muzejski vodič i da se duže zadrži na onome što ga više zanima. Tako da se ne samo naučnici već i deca kompjuterske generacije mogu dobro zabaviti. Na primer u drugoj prostoriji stalne postavke, gde se slova mogu elektronski upecati i na osnovu toga spoznati mali tekstovi. Najmanji izložbeni prostor je predvidjen za izdavače i druge književne stvaraoce koji tu moigu da prikažu svoj lični pristup tekstu, knjigama i autorima. Novi muzej može da ponudi ponešto svim prijateljima književnosti, kaže Ulrih Raulf, direktor nemačkog književnog arhiva u Marbahu.
«Dodjite u Marbah, jer se tu mogu videti bestseleri od juče i prekjuče, ali, velika literatura i male knjige. Možeš da vidiš celokupno stvaralaštvo jednog veka, kaoi i objekte koji su zapanjujući, fantastični, dirljivi, delimično i tužni, ali uvek upečatljivi. Veoma lepe objekte. Dakle onaj ko voli literaturu, a ne samo savremene bestselere, on mora da dodje i poseti Muzej u Marbahu.
Silke Arning