Ljudi sve više žive sami...

Pošto žene u poslednjim nedeljama trudnoće nisu mogle da idu u lov, bio im je potreban neko ko će se o njima brinuti – što znači da je čovek, da bi preživeo, vrlo rano u svojoj istoriji morao da postane socijalno biće –. Eto objašnjenja zašto su za čoveka odnosi sa drugim ljudima veoma važni.

Bebe se prvo smeše roditeljima

Aktuelna naučna istraživanja pokazuju da su osobe u braku zdravije i da žive duže od samaca. Veza sa drugim ljudima je toliko važna da bebe veoma rano počinju da se smeše i tako stvore odnos sa roditeljima. Jer ako im to ne pođe za rukom, ili ako je odnos slab – posledice mogu da budu pogubne.

Profesor Karl Šajt sa Univerzitetske klinike u Frajburgu kaže da poremećaj odnosa sa bližnjima u ranom detinjstvu ima veliki uticaj na dalji razvoj ličnosti. "Razlikujemo dve grupe: to su deca koja intenzivno traže kontakt, koja su plašljiva i koja se prosto lepe za druge, to su deca koja se teško odvajaju od roditelja kada treba da pođu u zabavište ili školu. Druga deca su uglavnom autonomna i povučena, ne traže mnogo kontakt sa roditeljima, a veliku ulogu naravno ima i nesocijalno ponašanje," govori profesor Šajt.

Kriminalac se postaje u pelenama

U takvo ponašanje spada i remećenje nastave u školi. To ide sve do nasilja jer dete nije naučilo da razume i poštuje tuđa osećanja. Ovako bi mogla da se objasni hladnokrvnost i brutalnost nekih mladih kriminalaca.

Takvi ljudi su naročito skloni da kasnije zlostavljaju sopstvenu decu jer nisu naučili da shvate signale bebe i povrh svega loše podnose stresne situacije.

Jer ponašanje u stresnim situacijama takođe je rezultat iskustava iz najranijeg detinjstva. „Danas imamo dosta dokaza da se šema našeg ponašanja u stresnim situacijama formira već u prvim godinama života.

Ljudi sve više žive sami

Previše stresa čoveka čini bolesnim, i sve u zavisnosti od drugih predispozicija bolesti koje se mogu razviti jesu: slabost srca, depresija, gojaznost, hronični bolovi bez organskih uzroka. S druge strane, dobra veza sa roditeljima u ranom detinjstvu i uopšte dobri odnosi sa drugima čine nas otpornijim na bolesti.

Međutim u mnogim zemljama broj razvoda raste, ljudi sve više žive sami, deca pokazuju poremećaje u ponašanju, ima sve više bolesnih. To je najčešće slučaj u zemljama u kojim se za kratko vreme događaju velike promene. To su zemlje u kojima čovek nije siguran da li će ga sutra dočekati radno mesto, zemlje u kojima se naglo gubi uticaj kulture i tradicije i u kojima oba roditelja moraju da rade.

Srećni ljudi su i zdraviji i miroljubiviji

Ljudi očigledno nisu u stanju da prate tempo socijalnih previranja. Ali, i u biologiji je poznato da mnoga živa bića ne podnose kada se njihovo okruženje promeni više od 20 - 25 odsto. Zašto bi to bilo drugačije kod čoveka?

Svet koji se sve brže menja, uvek nova tehnika, osiromašenje velikog sloja stanovništva, gubitak poverenja u ekonomiju i politiku, promena klime, porast broja ljudi na planeti, ekonomske krize... sve to stvara osećaj nesigurnosti. Male porodice, velika stopa razvoda i mnogo samohranih majki smanjuju šanse da deca steknu dovoljno pozitivnih iskustava sa drugim ljudima u najranijem detinjstvu. Stručnjaci kao što je profesor Kar Šajt smatraju da je krajnje vreme da se prilikom donošenja odluka ne pitamo samo kakve će posledice biti po okolinu već i kakve će posledice biti po unutrašnji život čoveka i njegovo zdravlje. Srećni ljudi, sa partnerima i prijateljima, nisu samo zdraviji već miroljubiviji.