Ljudska prava – teška misija

Ljudska prava jasno su definisana – najkasnije od 1948, kada su ih Ujedinjene nacije definisale u „Deklaraciji o pravima čoveka i građanina“, u kojoj se pružaju informacije o tome koja prava uživa svaki čovek na svetu. Problem je u tome što se ta prava ne primenjuju svuda.

U mnogim delovima sveta se ljudska prava zanemaruju ili se krše, delom diskretno, ali i sasvim otvoreno. Skoro 65 godina nakon što su ona definisana deklaracijom, stanje s ljudskim pravima još uvek nije dobro. Za svakoga ko se zalaže za ljudska prava se zato, pored etičkih razmatranja, postavlja i pitanje: kako uveriti političare iz država u kojima se krše ljudska prava, da ih i poštuju?

Poštovanje ljudskih prava donosi sa sobom i korist

Savezna Republika Nemačka ljudska prava poštuje pre svega iz moralnih razloga, objašnjava vladin opunomoćenik za ljudska prava Markus Lening. On dodaje da Nemačka oseća moralnu odgovornost, pogotovo zbog istorijskih događaja, ali, dodaje, da Nemačka je na to obavezna i svojim državnim ustrojstvom. Lening, međutim, ističe i korist od poštovanja ljudskih prava, jer to, kaže on, poboljšava međunarodne odnose. Primer za to su odnosi sa istočnoevropskim zemljama nakon 1989. godine:

„Pomislimo samo na odnos sa Poljskom pre 25 godina. Danas je Poljska jedan od naših najbližih prijatelja. Sama činjenica da u nekoj zemlji postoji demokratija, olakšava održavanje uskih i poverljivih odnosa.“

„Moramo da sarađujemo i sa lošim momcima“

I Imke Dirsen, referentkinja za evropska pitanja pri organizaciji „Amnesti internešnel“ (Amnesty International), ukazuje, u razgovoru za Dojče vele, etičke osnove za poštovanje ljudskih prava. Ali i ona ističe druge prednosti, kao što je poboljšanje ekonomskih odnosa. Preduzeća radije posluju u zemljama u kojima postoje okvirni uslovi pravne države kakve poznajemo, kaže Dirsen: „To je potrebno ako žele da ulažu efektivno i dugoročno. Zato bi i privreda trebalo da bude zainteresovana za poštovanje ljudskih prava.“

U zemljama koje ne pripadaju „političkom Zapadu“, veoma pažljivo se posmatra koje posledice sa sobom nosi pridržavanje ljudskih prava, jer u Evropi je poštovanje ljudskih prava sa sobom donelo i značajna politički efekata stabilizacije, kaže politikolog Eberhard Zandšnajder.

Ali i politika ljudskih prava u Nemačkoj i drugim državama Zapada je u dilemi, jer se često suočava i sa državama čije vlade imaju sasvim drugačije stavove o ljudskim pravima, naglašava Zandšnajder: „Moramo da sarađujemo i sa lošim momcima na ovom svetu, hteli mi to ili ne. Jer bez te saradnje uopšte ne bi bila moguća stabilizacija pojedinih regiona u svetu.“

Autorke: Kersten Knip / Marina Martinović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković