Ljudska prava - uslov za EU

Srbija je u 2009. godini dobila značajnu podršku Evropske unije, kroz vizne olakšice i odmrzavanje Prelaznog sporazuma, i napredovala na svom putu evrointegracija. Međutim, ne bi trebalo izgubiti iz vida da se, među osnove kriterijume koje zemlja mora da ispuni kako bi pristupila zajednici evropskih zemalja, navode vladavina prva, demokratija i zaštita ljudskih prava.

Najnoviji izveštaj „Hjuman rajts voča“ (Human Rights Watch) ukazuje na izvestan raskorak koji se u celom regionu Zapadnog Balkana može videti između evropskih aspiracija i konkretnih poteza u pravcu zaštite ljudskih prava. Vanda Troščinska, ispred te organizacije za zaštitu ljudskih prva, za Dojče vele kaže:

„Stanje u oblasti ljudskih prava ima mogućnost da pogura neku zemlju na njenom putu ka članstvu u EU ili pak da je uspori. To je svakako jedno od ključnih pitanja koje se prilikom integracija posmatra.“

Pravda za žrtve mora biti prioritet svih

U svom poslednjem godišnjem izveštaju „Hjuman rajts voč“ navodi da je Srbija, tokom 2009. godine, napravila napredak u oblastima vezanim za procesuiranje ratnih zločina. S jedne strane poboljšana je saradnja s Međunarodnim sudom, a i domaće tužilaštvo beleži progres u tom polju. Međutim, i taj napredak se mora poboljšati, kaže Troščinska:

„Iako je to oblast u kojoj se, u odnosu na prethodnu, 2008. godinu napravio progres u Srbiji, i dalje dva begunca, među kojima i Ratko Mladić, moraju biti pronađeni i izvedeni pred lice pravde.“

Troščinska dodaje da pravda za sve žrtve iz ratnih dešavanja na Balkanu mora biti prioritet vlasti u zemljama regiona, ali i Evropske unije.

Ako kritikuješ nisi patriota?

S druge strane, „Hjuman rajts voč“ posebno je zabrinut za situaciju romske populacije u Srbiji. Prema njihovom izveštaju, Srbija trpi najveći priliv deportovanih Roma iz Zapadne Evrope. Oni se, po povratku, u suočavaju sa velikim siromaštvom, u zemlji koja za njih nema na raspolaganju gotovo nikakvu pomoć. Ističe se, takođe, da je, ionako teška situacija romske populacije, naročito kritična na Kosovu.

Istovremeno, „Hjuman rajts voč“ navodi da se i borci za ljudska prava, pripadnici nevladinih organizacija, kao i nezavisni novinari, takođe mogu naći u problematičnoj situaciji zbog svojih aktivnosti u Srbiji. Vanda Troščinska objašnjava:

„To je slučaj pogotovo u situaciji ako se oni usude da kritikuju osetljiva politička pitanja. Tada bivaju optuženi da nisu patriote i dobijaju pretnje.“

Iz ove međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prva ističu da je odgovor srpskih vlasti u 2009. godini na pretnje na račun novinara bio brži i adekvatniji nego ranije.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odgovorni urednik: Ivan Đerković