Ljudski lanac da se zaštite Romi sa Kosova

Pred proterivanje na Kosovo, trojica Roma su našla utočište u jednoj crkvenoj zajednici. U jednoj zgradi u severnom delu Getingena, pored zida sa oltarom, njih trojica su prostrli par ćebadi i vreća za spavanje. Lične stvari Ramadan (23) i Jetmir (19) Krueziju, te Fljorim Beriša (17) drže u malim ruksacima. Od ponedeljka, oni su u crkvenom azilu. „Bio je to akutan slučaj“, kaže getingenski pastor Peter Laman. U noći između ponedeljka i utorka trebalo je da budu odvedeni iz Nemačke. „Crkveni azil je bio poslednje sredstvo da se spreči novi sramotni čin ministarstva unutrašnjih poslova u Hanoveru“.

Bez posla zbog neregulisanog statusa

Oko 30.000 Roma i Aškalija je tokom proteklih 20 godina iz bivše Jugoslavije pobeglo u Nemačku. Trećina njih treba da se prinudno vrati. Vlast smatra da ti ljudi ne ispunjavaju uslove za dobijanje trajnog boravka u ovoj zemlji. Nemačka i Kosovo su prošle jeseni potpisali sporazum o readmisiji. Na listi za proterivanje iz Donje Saksonije su bili i roditelji Ramadana i Jetmira Kruezijua, ali oni su teško oboleli i zbog toga smeju da ostanu u Nemačkoj.

Privremeni boravak je dobio i treći brat, 12-godišnji Hamit – braća se u crkvenom azilu staraju o njemu. Tu je još jedan brat, 27-godišnji Tasip, koji zasad takođe sme da ostane, jer je - zaposlen. Sveštenik Laman kaže da je porodica Krueziju proteklih šest godina provela u stalnom strahu od proterivanja. Boravak im je stalno produžavan na po mesec dana, ili dva meseca, tako da nijedan poslodavac nije mogao da zaposli roditelje.

„Nije dovoljno integrisan“

Ramadan bi želeo da provede godinu dana na dobrovoljnom radu u okviru crkvene službe, što služi i kao alternativa za služenje vojnog roka; posle toga bi želeo da završi neki zanat – no, to mu nije dozvoljeno zbog neregulisanog boravišnog statusa. „Sva vrata nam se zatvaraju“, kaže.

Brat Jetmir bi uskoro trebalo da završi srednju školu, popodne radi u „Mekdonaldsu“, a uveče sa prijateljima igra fudbal u jednom lokalnom sportskom klubu. No, Upravni sud u Getingenu smatra da on i pored toga „nije dovoljno integrisan“.

Romi su na Kosovu ugroženi

Jetmir Krueziju nikada nije video Kosovo. „Osećam se kao Nemac“, tvrdi, i dodaje: „mi poznajemo nemačku politiku i istoriju, a ne znamo ni kako se zove predsednik Kosova“. „Kosovo ne može da primi 10.000 ljudi“, kaže i Jasna Čaušević iz Getingenskog društva za ugrožene narode, „Rome ne ubijaju baš na ulici, ali oni tamo ne mogu normalno da žive“. Romi su na Kosovu žrtve diskriminacije; mnogi žive u naseljima u kojima su uslovi katastrofalni.

„Kao hrišćani, imamo obavezu da pomognemo ljudima u nevolji“, kaže Elke Rajhart iz Hristoforove zajednice. Tokom 90-ih godina, mnoge izbeglice su našle utočište u evangelističkoj crkvi. Svi su stekli pravo na ostanak u Nemačkoj; jedna od nekadašnjih izbegličkih porodica danas ima svoj restoran u Hanoveru.

Sledi – policijska potera?

Situacija sa trojicom Roma iz crkvenog azila u Getingenu se u međuvremenu zaoštrava. Ministarstvo unutrašnjih poslova u Hanoveru je najavilo da će za njima pokrenuti - poteru. „Kao da su zločinci“, negoduje jedan od pomagača. Pokrajinska vlada je do sada poštovala crkveni posed, ali ne znači da će tako i ostati. Trojica Roma nikako ne smeju da napuste taj posed, jer im preti hapšenje“.

List "Nojes dojčland" je inače pre tri dana objavio i članak o akciji građana Getingena ispred kuće jedne od romskih porodica koja je trebalo da bude proterana – oni su tu čuvali stražu i oko dva sata ujutro, kada je došla policija, formirali su ljudski lanac ne dozvolivši policajcima da uđu u kuću.

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Jakov Leon