Loš ste otac? Ima leka, krenite na kurs!

Njegov kurs pohađa 14 očeva, rešenih da preuzmu svoj deo odgovornosti u vaspitanju dece. Kao rođeni Turčin, Gurkan zna kakvi problemi prate taj proces.

„Prema mom iskustvu, očevi stranog porekla se svojih porodičnih obaveza prihvataju najčešće kada se pojave teškoće. Kada sve ide glatko, oni obično kažu: moja supruga će se pobrinuti za to. One to najbolje znaju. No, kada su preopterećeni, očevi obično drugačije reaguju, i znaju da budu i sasvim bespomoćni“.

Očevi na Gurkanovom kursu dva puta mesečno razgovaraju o svojim brigama i problemima. Često se podele uloge da bi prisutni u odglumljenim scenama mogli da traže rešenje. U tome imaju sve više uspeha.

„Na početku su ovde dolazila samo njih četvorica, a onda je broj polaznika postepeno počeo da se povećava. Njima je važno to što mogu da razmene iskustva, tako da sam ja prisutan delimično i u ulozi voditelja kursa. Obično tu nastanu i prijateljstva među očevima – to je zaista lepo“.

Deca traže dosta pažnje

Lokman Topuz je otac troje dece koji ovaj kurs pohađa već pola godine. Njegova deca traže mnogo pažnje.

„Ranije sam znao da se lako iznerviram. Sada pustim decu da kažu šta hoće, šta misle. Ranije su postavljala pitanje za pitanjem, tako da sam morao da podviknem: ostavi me na miru! Sada se drugačije ponašam, slušam ih. Kad mislim da je neko u pravu i ja se složim. Moj najstariji sin mi je rekao: tata, jesi li primetio da si postao mirniji?“

Kurs traje devet meseci. Mnogi očevi vide sebe samo u ulozi hranitelja porodice, prepuštajući vaspitanje dece suprugama. Na ovom kursu uviđaju da je reč o predrasudama sa kojima lako mogu da izađu na kraju, kada se posvete svojoj deci.

Gurkan svakog vikenda poziva i očeve i njihovu decu na zajedničke aktivnosti poput igranja fudbala, vožnje kanua ili slično. Planira uskoro da osnuje i muzičku grupu. To će podstaći zajedništvo očeva i dece, jer pravi očevi čine nešto za svoju decu, ističe ovaj socijalni radnik.

autori: L. Vinter, S. Bojić

odg. urednik: N. Jakovljević