Lobisti u EU ne posluju uvek „čisto“?

Malo više transparentnosti ne bi škodilo zajednici 27 država. Ali, reč je o zajednici u kojoj je sve veći uticaj lobista. Moćna preduzeća i grupe vuku konce iz pozadine i pokušavaju da sprovedu svoje interese. Ina Dont je obratila posebnu pažnju na lobiste automobilske industrije.

Aktovka i šik-odelo, to su znaci prepoznavanja Ralfa Dime, lobiste saveza nemačke automobilske industrije. Njegovo područje rada je krug između Evropske komisije i parlamenta. Lobiranje pomoću mita ona naziva predrasudom koju odlučno odbacuje:

„Imam samo sopstvene novčanice u mom ličnom novčaniku, ovde ćete naći samo laptop-računar u kome su papiri sa argumentima...“

U Briselu ima 15.000 lobista?

Dobri argumenti su u Briselu tražena stvar među tamošnjih 15.000 lobista. Ralf Dima se na Luksemburškom trgu sastao sa potpredsednikom Evropskog parlamenta Ingom Fridrihom – na dnevnom redu je kratak informativni razgovor.

Automobilski lobi radi brzo i efikasno – jedino tako je mogao da postigne da nove stroge norme za izduvne gasove stupe na snagu tek 2010. Ingo Fridrih kaže:

„Automobilskoj industriji je očigledno malčice lakše nego drugim grupacijama, jer se, naravno, s njom u vezi uvek radi i o stotinama hiljada radnih mesta, a to je tema koju nijedan odgovoran političar ne zaobilazi.“

Najlošiji lobisti u automobilskoj industriji

No, automobilska industrija je već jednom dobila nagradu kao najlošiji lobi – nevladine organizacije koje je dodeljuju jednom godišnje tvrde da ona širi preteranu paniku od ukidanja radnih mesta.

Lobisti ne posluju uvek ovako čisto kao Ralf Dima. Jedna od novih mera za povećanje transparentnosti bila je i postavljanje liste lobista na internet. Doduše, prijavljivanje na listu je dobrovoljno, pa se do sada upisala samo polovina lobista koji operišu u Briselu.

autori: I. Dont / S. Bojić

odg. urednik: N. Jakovljević