Londonsko blato spašava ugrožene ptice

Kris Tajas gleda kroz dvogled na pejsaž ostrva Volasi. Dugačke obale prekrivene blatom i travom se protežu ispred njega. Pre dvanaest godina, ovo nije postojalo tamo, barem ne u obliku u kojem postoji danas. Zapravo, ovaj pejsaž je rezultat godina napora koji su ljudi uložili. Britansko kraljevsko društvo za zaštitu ptica (RSPB) je kupilo ovo parče zemlje 2000. godine. Volasi sada važi za najveći projekat pravljenja staništa u Evropi. „Pokušavamo da preuredimo ovaj prazan prostor i od njega napravimo nova zonska staništa“, objašnjava Tajas, menadžer projekta.

Ideja podrazumeva unapređivanje i zamenjivanje 670 hektara slanog i blatnog zemljišta. Glavni ciljevi projekta su sprečavanje nekontrolisanog prodora mora i pravljenje sigurnog utočišta za divlje životinje koje žive tamo. Tajas je lično veoma posvećen ovom projektu. Šetajući se novim stazama dugim 15 kilometara, koje krivudaju po ostrvu, on pokazuje na ružičastu morsku detelinu koja se već „nastanila“ na brani i oprezno predviđa koje vrste ptica će ova oblast da privuče, u pitanju su ptice kao što su kašikara i zviždovka. Obe vrste ptica su izuzetno retke na engleskom tlu.

Poziv koji je sve promenio

Projekat ostrva Volasi je prvobitno počeo kao projekat mnogo manjih razmera. Međutim, 2009. godine, u RSPB je stigao poziv koji je promenio sve. To je bio Teri Morgan, šef kompanije Krosrejl, nove železničke mreže koja je dizajnirana da poveže centar Londona sa okolnim gradovima i prigradskim naseljima u jugoistočnoj Engleskoj. To je uključivalo osam mašina za bušenje tunela uklanjaju tone zemljišta koje se nalazi ispod britanske prestonice svake nedelje. Morgan je došao na ideju da bi ova zemlja mogla da se iskoristi na ostrvu Volasi i zbog toga je pozvao Tajasa.

„Zvučalo je prilično blesavo početi na taj način“, priznaje Kris Tajas, „ali, kada malo bolje razmislite, to savršeno ima smisla.“ Tako je napravljen plan. Tim Terija Morgana bi donosio zemljište iz dubina užurbanih prljavih ulica Londona, gde je ležalo milenijumima, u obnovljeni oblast prirode na Volasiju. „Za nas bi pomisao na hiljade dodatnih kamiona koji se kreću ulicama Bond ili Oksford bila nezamisliva“, rekao je Morgan. Suštinski deo njegove zamisli sastojao se u tome da se zemlja prevozi održivim prevoznim sredstvima, železnicom ili brodovima. On dodaje i da zemlja sa dubine od 30 metara ne sadrži arheološko nasleđe civilizacije u sebi, tako da može da bude upotrebljena na gradilištu na Volasiju.

Kako se gradi ostrvo

Putovanje potrebno da bi se prevezla jedna isporuka materijala iz Londona do gradilišta na Volasiju predstavlja logistički izazov. Zemljište se uklanja iz tunela i četiri puta dnevno prevozi do svog konačnog odredišta. Na Volasiju, Krosrejl je napravio objekat za istovar. Odatle, materijal se prevozi pokretnom trakom do raspršivača, koji skuplja materijal i izbacuje ga u luku gde god da je to potrebno na ostrvu.

Prema Tajasovim rečima, gradilište na ostrvu Volasi će biti završeno do 2017. godine, a biće prilagođeno i za posetioce. Delove ostrva koji su sređeni koristi već 14 hiljada vrsta ptica, a Tajas očekuje da će tokom zima u budućnosti ovde živeti do 50 hiljada vrsta. Očekuje se i puno turista na godišnjem nivou, onih koji su ljubitelji posmatranja ptica, kao i onih koji žele da se ponovo povežu sa tradicionalnim aktivnostima ovog regiona iz prošlih vremena, na primer sa preradom soli ili uzgajanjem ostriga. I Morgan i Tajas se nadaju da će ovaj projekat utabati stazu sličnim oblicima saradnje u budućnosti. „Kada to vidite uživo, onda shvatite da stvarate nešto potpuno drugačije“, rekao je Morgan za Dojče Vele. „Ovo nije građevinski projekat, ovo je projekat obnove.“

Autori: Ričard O'Brajen / Nevena Cukućan
Odg. urednik: Nemanja Rujević