Lopta umesto piva iz akumulatora
24. septembar 2009.
Klinci po celoj Africi igraju fudbal koristeći sve što je okruglo i što se kotrlja. Mladi talenti, međutim, nemaju gde da treniraju ozbiljnije. Ko zna šta bi bilo, recimo, sa Filipom Lamom da nije već od ranog detinjstva dobio priliku da trenira i igra u pravom klubu?
„Talenat je tu. Svaki dan sa decom igramo fudbal i vidimo da imaju osećaj za loptu. Nažalost ovde deca ne dobijaju podršku poput dece u Nemačkoj. Moja je namera da svojom Fondacijom to promenim, da pomognem toj deci“, kaže nemački reprezentativac.
Lam je prvi put u Afriku otputovao 2007. godine - iz radoznalosti. Ono što je tamo video ga je pogodilo: „Priroda je predivna, ali bilo mi je veoma teško kada sam video tu bedu. Zato se moja fondacija brine o deci koja žive u toj bedi.“
Deca sklonjena sa ulice
Jedan od projekta Filipa Lama se realizuje u Soul Sitiju. Uz ivicu igrališta stoji Nemica Ime Tom, terapeutkinja koja već dugo živi u Južnoj Africi. Ona koordinira poslove Fondacije u tom gradu: „U ovom naselju živi 20.000 ljudi. Nema struje. Kuće su napravljene od onoga što se nađe po ulicama. I po 13 osoba živi zajedno u jednoj sobi.“
Izgradnja fudbalskog igrališta u Soul Sitiju je „Filip Lam Fondaciju“ koštala 45.000 evra. Ali je svaki evro uložen u budućnost dece, naglašava Tom: „Ovde je sad prava fudbalska euforija. Ova deca posle nastave, koja traje do 14.00 sati, nemaju šta da rade. Zbog toga ima dosta alkoholičara. Deca piju pivo koje se proizvodi u automobilskim akumulatorima. To je vrlo otrovno i deca zato brzo stare. A sada, imaju gde da se igraju.“
Ali „Lam-Fondacija“ nije jedina u Južnoj Africi. „Gol za Afriku“, holandskog Fudbalera Klarensa Sedorfa ili „Fudbal za nadu“ - ideja FIFA, takođe podržavaju razne projekte. I zbog ovoga je dobro što se Mundijal održava u Južnoj Africi. Na decu, međutim, treba misliti i posle finalne utakmice 11. jula 2010. godine.
autori: Taufig Halil / Mirjana Jošić
odg. urednik: Ivana Ivanović