Lov za novim trendovima u fitnesu

Priča se da je Zumba nastala sasvim slučajno: navodno je trener fitnesa Alberto Perez zaboravio svoju uobičajenu muziku za trening pa je umesto toga pustio svoju omiljenu muziku – salsu i merengue. Pošto je trening bio veoma zabavan, rođen je novi trend. Tako se bar priča. Potpuno je izvesno da je Zumba trenutno jedan od najtraženijih fitnes-programa. U njemu se kombinuju salsa, merengue, samba i ostali latinoamerički stilovi plesa. Prilikom plesanja, koristi se čitava muskulatura i tako se ostvaruje efekat treninga.

Ples se potcenjuje

S obzirom na to da se tržište fitnesa stalno mijenja, već se razvijaju i različiti izdanci Zumbe. Brend se razvija strateški: treneri moraju redovno da obnavljaju svoje licence, a zvanična zumba-muzika može da se koristi samo na originalnim Zumba-treninzima. U međuvremenu je taj trening prilagođen i različitim starosnim grupama: na primer, Zumba 'gold' za starije osobe, Zumba 'toning' za one u boljoj formi i Akva Zumba koja se trenira u bazenima.

Š-Bam još je jedan novi trend iz oblasti fitnes-programa inspiriranih plesom. Trening traje 45 minuta i svakih nekoliko minuta menja se muzička numera i koreografija. Nivo težine postavljen je tako da i početnici mogu odmah da se uključe. Svaka tri meseca menja se kompletna koreografija kako polaznicima ne bi postala dosadna.

Zumba i Š-bam su dve vrste treninga koje su osmišljene tako da polaznici uopšte nemaju utisak da je trening težak. Pri tom je vrlo važna veza između plesa i fitnesa. „Ples se često potcenjuje“, kaže profesor Klaus-Mihael Brauman, stručnjak za sportsku medicinu na univerziteta u Hamburgu. „Ples ima vrlo važnu kondicionu komponentu. Uz to dolaze još i napetost muskulature i koordinacija. Nakon njega, čovek može da bude podjednako umoran kao i nakon napornog kursa Spininga.“

Nemačkoj studentkinji Leoni upravo je ta kombinacija treninga i zabave učinila fitnes privlačnim. Ranije joj je, kaže ta 27-godišnjakinja, nedostajalo motivacije za redovno bavljenje sportom. „Za mene je sport uvek značio mučenje“, priznaje. Iskustvo sa Š-Bamom bilo je drugačije, a i trening je pokazao brže rezultate nego, recimo, džoging. No, kada je postigla određenu stepen kondicije, Š-Bam joj je postao premalo zahtevan, pa se okrenula drugim trendovima.

Borba protiv sopstvenog tela: Bodi kombat i Piloksing

Leoni se usredsredila na Bodi kombat, jednu vrstu Tae-Boa. U njemu se borilačke tehnike iz Kung fua, Taj Čija, karatea i kik-boksa kombinuju sa elementima aerobika uz hip-hop i tehno muziku. „Osećate se malo kao Karate Kid“, kaže kroz smeh Leoni.

Početnici moraju dobro da razmisle kada i kako će se upustiti u Body kombat. Leoni se tek nakon šest nedelja Š-Bama odvažila na Body kombat: „I to je bilo prerano. Nakon prvog treninga mi je bilo malo loše. Pogotovo zato što čovek, ponesem muzikom, može lako da pretera.“

Ali i Bodi Kombatu već preti već konkurencija – Piloksing, oblik fitnesa koji je nastao u Švedskoj i posebno je popularan kod holivudskih zvezda. U Nemačkoj bi prvi treninzi Piloksinga trebalo da budu u ponudi od jeseni. Naziv 'Piloksing' nastao je od kombinacija reči boks i pilates. Kao i kod Body kombata, koriste se elementi borilačkih veština kako bi se koristili svi mišići u telu. Oni su kombinovani sa tehnikama Pilatesa koji trenira dublje slojeve muskulature.

U Velikoj Britaniji treninzi u fitnes-studijima više nisu toliko popularni. Hiljade polaznika prijavljuje se na „Britanski vojni fitnes“, gde se trči kroz kišu i izvode serije sklekova. U skladu s programom treninga, treneri su često bivši ili još aktivni vojnici.

Stare ideje u novoj ambalaži

Ono što važi za sve te oblike fitnesa, jeste da ni jedan nije nešto potpuno novo.“Uzeti su postojeći koncepti, dalo im se novo ime i prodaju se kao novi proizvodi“, kaže profesor Brauman. To je s jedne strane biznis s ciljem da fitnes-studiji zarade novac, ali s druge strane, profesor Bauman vidi i jednu pozitivnu stranu tog trenda: „Ako ljude novi trendovi više motivišu da se kreću, onda to može biti samo dobro.“

Autori: Sebastian Koch (ard) / Staša Nikodinović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković