Mađarska na opasnom putu

Sto hiljada Mađara protestovalo je jer strahuje za demokratiju u svojoj zemlji. Protestni skup održan je ispred zgrade Državne opere, gde su mađarski državni funkcioneri prisustvovati gala proslavi povodom usvajanja novog ustava. Borci za građanska prava i pripadnici opozicije su protiv novog ustava i traže ostavku desnokonzervativnog premijera Orbana. Poslanici njegove stranke Fides krajem decembra su veoma brzim tempom doneli krajnje sporne zakonske amandmane kojima se smanjuju nadležnosti Ustavnog suda i narodne banke, a jača politički uticiaj na medije. Neki novinari zbog toga već tri nedelje štrajkuju glađu. Novi ustav je stupio je na snagu, a iz Fidesa tvrde da je njime završena potpuna transformacija iz komunističkog u demokratsko društvo koja je počela 1989. godine.

"Tihi puč"

Među primedbama koje iznose nevladine organizacije je i uvođenje doživotne kazne zatvora za najteža krivična dela, bez mogućnosti pomilovanja. Ustavom je zaštićeno i pravo na život fetusa od trenutka začeća, što se nevladin sektor vidi kao stvaranje pravnog osnova za zabranu abortusa. Mnogi posmatrači smatraju da se ovde radi o nekoj vrsti „tihog puča“ u kome je demokratija zamenjena političkim konceptom sličnim Putinovoj Rusiji. Laslo Majtenj, stručnjak za ustavno pravo, kaže: "Kada se nezavisne institucije podvrgnu vladinoj kontroli, a ograniči sloboda štampe, razumljive su velike brige za demokratsku pravnu državu."

Demonstranti su svoje brige izrazili i pesmom, poput pokreta "Solidarnost" i Dorotije Karsaj, čiji je video snimak na internetu posećen već više od 500.000 puta. "Ne volim sistem", peva ova 28-godišnjakinja zajedno sa svojim sunarodnicima. Teško je verovati da će vlada imati sluha za tu poruku. Jer, ona ne želi da čuje ni kritike Komisije EU i Međunarodnog monetarnog fonda. Neke od poslednjih poteza mađarske vlade nedavno su kritikovale i SAD, kao i pojedine međunarodne organizacije. Mađarska se ove godine suočava sa mogućom recesijom, zbog čega su vlasti u Budimpešti bile prinuđene da zatraže finansijsku pomoć od Međunarodnog monetarnog fonda i EU. Ukoliko vlada u Budimpešti ne bude imala sluha za kritike iz Brisela, neće imati mnogo izgleda da dobije kredite koje je tražila.

dpa/rtrde/afp/sb/jl