Mađarski nacionalizam i pasoši stižu u Srbiju?

Novosadska novinarka Žužana Serenčeš za Dojče vele kaže da opasnost prelivanja ekstremizma i na područje Vojvodine ne treba potceniti: „Postojanje te stranke i taj zamah koji su dobili u relativno kratkom periodu je, što se mene tiče, zastrašujuća činjenica. A u politici stvari ponekad mogu da deluju po sistemu spojenih sudova.“

Iako je najmlađa mađarska partija u Vojvodini, Pokret mađarske nade je, pre izbora, podržao Jobik. Novosadski novinar Atila Marton smatra da za sada nema razloga za zabrinutost: „Ne vidim nikakav veliki uticaj Jobika na prilike u Vojvodini.“

Državljanstvo Mađarske kao priznanje

Predstavnici Fidesa, partije koja je odnela ubedljivu pobedu na izborima, sada obećavaju da će Mađarima iz dijaspore olakšati dobijanje dvojnog mađarskog državljanstva, nakon što je 2004. godine referendum o tom pitanju u samoj Mađarskoj neslavno propao. Atila Marton smatra da interesovanje za mađarsko državljanstvo u Vojvodini i dalje postoji:

„Interesovanje i dalje postoji kod velikog procenta Mađara u Vojvodini, zato što to dvojno državljanstvo za njih nije predstavljalo neku pragmatičnu nego više emocionalnu stvar – da matična država priznaje da su i Mađari u Vojvodini deo jedinstvene mađarske nacije.“

Marton kaže da je on lično zainteresovan za dvojno državljanstvo: „Ako mi možemo da ostanemo Mađari u ovoj zemlji, što ponekad nije baš lako, ako nam se to ovde ne osporava, a oni su nam to osporavali tamo, u Pešti – onda se u čoveku javlja neka prirodna emocija u stilu: ‘Pa hajde, priznajte nam to i na papiru!’”

I Srbija je na šengenskoj listi

Žužana Serenčeš smatra da interesovanje neće biti veliko jer je Srbija u međuvremenu dospela na belu šengensku listu: „Mislim da će znatno manji broj ovdašnjih Mađara biti zainteresovano da sada staje u red. I dosta im je toga da se pitanje dvojnog državljanstva u Mađarskoj uvek koristilo u unutrašnjopolitičke svrhe.“

Ona kaže da je dvojno državljanstvo ne zanima previše otkako može bez vize da putuje u Mađarsku: „Moje dvoje dece i dva unuka žive u Budimpešti i naravno da je moj prvenstveni interes da mogu nesmetano, slobodno i bez ograničenja da se susrećem s njima i da komuniciramo“, dodaje Serenčeš.

Autor: Dinko Gruhonjić, Novi Sad

Odg. urednik: Nemanja Rujević