Made in Germany: Mnogo buke ni oko čega

U Nemačkoj se uvek iznova pripoveda priča o pravilima koje je nametnuo jedan britanski zakon iz 1887. godine, prema kojem je sva roba uvezena u ovu zemlju morala da ima i oznaku zemlje porekla. Tako je roba iz Nemačke dobila englesku oznaku Made in Germany, što je trebalo da označi slabiji kvalitet. Međutim, te tri reči su se vremenom pretvorile u zaštitni znak, nagoveštavajući proizvode dobrog kvaliteta. Drugim rečima, ono na čemu je Velika Britanija nekada insistirala, pokušavajući tima da zaštiti svoju industriju, vremenom se pretvorilo u bumerang.

Od te tri reči nemačka privreda i danas profitira. Prema istraživanjima javnog mnjenja, oko 70 odsto potrošača u Nemačkoj svesno kupuje proizvode sa tom oznakom. Više od polovine njih spremno je čak da plati i više za proizvod sa Made in Germany. I u drugim delovima sveta nemački proizvodi uživaju veliku popularnost. To je posebno slučaj u Južnoj Aziji, Rusiji i Latinskoj Americi.

Procene nemačkog Društva za kvalitet sa sedištem u Frankfurtu na Majni kažu da nemačka privreda od oznake o zemlji porekla robe profitira sa dodatnih 100 milijardi evra godišnje. Međutim, od toga koristi nemaju samo ugledni nemački proizvođači već i oni koji kvalitet obećavaju, ali ga na kraju ne ispune.

Zbog toga Komisija EU godinama pokušava da izdejstvuje jedinstvena pravila o oznakama o zemlji porekla robe u širokoj potrošnji. Ukoliko se to konačno i dogodi, natpis Made in… će u budućnosti više biti fokusiran na carinske propise. U prevodu, Made in… će morati da uzme u obzir i državu u kojoj je roba sklopljena, a ne samo zemlju iz koje je došla ideja i tehnologija.

Ali to ne deluje dovoljno uverljivo za nemačku privredu. Privredna, industrijska i trgovačka komora, kao i razna druga slična udruženja u Berlinu, žestoko se protive tom konceptu. Pribojavaju se još veće birokratije, troškova, a pre svega ukidanja svoje omiljene oznake.

Pitanje je na mestu: šta bi se dogodilo kada nemački proizvodi više ne imali pravo na oznaku Made in Germany? Da li bi to automatski značilo da bi Folksvagenov Polo, koji se sklapa u Španiji, bio manje atraktivan za potrošače? Najverovatnije ne. U većini slučajeva, to gde će neki proizvod biti doveden do kraja ne igra presudnu ulogu u njegovom kvalitetu. Ipak, bolno pitanje za nemačke proizvođače pre svega u automobilskoj industriji. Jer Mercedes, Folksvagen i BMW svoje automobile sklapaju i na drugim kontinentima, a u velikom ugledu uživaju, zahvaljujući činjenici da je reč o nemačkim brendovima. Međutim, u kojoj meri je uspešnim i uveliko dokazanim firmama potrebna oznaka Made in Germany?

Automobilska industrija je samo jedan u nizu primera. U globalizovanom svetu, u kojem nemački inženjeri mogu da osmisle neki patent koji će nakon sklapanja u istočnoj Evropi sutra biti prodat u Aziji ili Americi, oznaka proizvedeno u Nemačkoj više ne igra veliku ulogu, a i zašto bi? Proizvođač odnosno brend je garant kvaliteta, daleko veći nego proizvodni pogon u kojem je automobil ili mašina na kraju sklopljena.

U tom kontekstu, lobisti nemačke privrede ne bi trebalo previše energije da troše na Brisel i Berlin i vode diskusije kojima je prošao rok trajanja. Umesto toga, bilo bi smislenije da neke stvari raščiste u samim firmama čije interese zastupaju. Pre svega do njih mora stići poruka: fokusirajte se na kvalitet kojem oznaka Made in Germany neće biti ni potrebna!

Komentar: Rolf Venkel
Odg. urednik: Nemanja Rujević