Made in Greece: Luksuz uvek prolazi

Patike, džins, bela lanena košulja - teško da bi neko na prvu loptu pomislio da je Pavlos Efmorfidis jedan od najuspešnijih grčkih preduzetnika. Pavlos je odgovoran za filozofiju svog preduzeća coco-mat.

"Putujem od zemlje do zemlje i drugima pričam o istoriji firme coco-mat. Brojevi me ne interesuju. Iskreno rečeno, nikada nisam mislio da će coco-mat postati tako velik. Ritam rasta mi je prebrz, to me ponekad izluđuje. Uz to moram stalno da putujem na otvaranja - na primer u Seul, kako bi nas i tamo ljudi upoznali. Verujem u jednostavne stvari. Moj moto: ako činiš male stvari, velike dolaze same po sebi."

Istorija firme coco-mat počinje pre 25 godina

Tada je 30-godišnji sportski novinar na plaži u blizini svog rodnog grada na Peloponezu razmišljao o tome, šta bi od njega u životu još moglo da postane. Veoma mu se dopalo da leži na suvoj morskoj travi, tako da je došao na ideju da i drugim ljudima prenese taj lep osećaj. Kada je sačinio koncept, pozajmio je novac od rodbine i prijatelja.

Sa potvrdom o sopstvenom kapitalu, od banke je dobio kredit od 300.000 evra. Iskustva sa tim kreditom mora da su bila vrlo traumatična, jer od tada više nije uzimao kredit. "Kada čujem reč banka - bežim. Postao sam dobar trkač. Svih 70 filijala je otvoreno sopstvenim kapitalom, odnosno kroz franšizno poslovanje s ljudima, kojima rad pričinjava zadovoljstvo. Mi zapravo nemamo nikakve veze sa bankama."

70 filijala

Firma coco-mat ima 40 filijala u Grčkoj i 30 u inostranstvu. Među njima je deset samo u Kini, šest u Holandiji, tri u Španiji, dve u Nemačkoj. Polovina prihoda od 75 miliona evra se ostvaruje u inostranstvu. Pored privatnih osoba, mušterije su i hoteli. Cena od 16.000 evra za sistem kreveta Triton, ukazuje da coco-mat cilja na kupce sa debljim džepom.

Ipak Pavlos Efmorfidis smatra da cene nisu visoke, već pravedne. Tri porodice sakupljaju morsku travu iz oblasti njenog porekla, partner iz Šri Lanke koji isključivo radi za coco-mat isporučuje prirodni kaučuk i vlakna od kokosa. Za dušeke se koristi konjska dlaka, neprerađeno tvrdo drvo, a pamuk se gaji na sopstvenim poljima. Jedino se lan i ovčija vuna kupuju na slobodnom tržištu. Ali to ne bi moralo da bude slučaj, barem kada je reč o vuni: "Nadam se da će se i u Grčkoj uskoro otvoriti fabrika za pranje ovčije vune. Reč je o 11 miliona kilograma vune. Ako nas neko čuje, ko je zainteresovan: pet evra je prodajna cena, 11 miliona kilograma vune se u Grčkoj baca svake godine. Reč je o sumi od 55 miliona evra, koja bi mogla da ostane u zemlji."

Autor: Panagiotis Kuparanis / Ivana Ivanović
Odg. urednik: Jakov Leon