Magnetni liftovi

Glavni inženjer Dirk van Rizen sa Instituta za električne mašine u Ahenu, stoji pred modelom lifta koji se podiže 4 metara u visinu. Pokrece se ne uz pomoć sajle, već dejstvom magnetnog polja. Funkcioniše slično kao lebdeći voz Transrapid, samo što se kreće u vertikalnom smeru. Za kabinu lifta su pričvršćeni stalni magneti, a na voznom oknu su postavljeni električni koturovi, koji se u razmacima snabdevaju strujom. Na taj način nastaje magnetno polje koje pokrece lift. Prema van Rizenu, novi model je razvijen prema potrebama okruzenja u kome živimo, gde čovek misli u sasvim velikim dimenzijama:

"Ovaj lift je najbolje podesan za veoma visoke zgrade, gigantske oblakodere, čija se izgradnja planira na primer u Aziji, a neki od njih su vec i podignuti."

Snažan rast stanovnistva ali i žar za modernizacijom uticali su na nastajanje ideja o sve višim oblakoderima. Milenijumski toranj u Tokiju bi trebalo da dostigne visinu od 840 metara. Nacrt tornja Bionic u Šangaju koji je izradio španski arhitekta Havijer Pios zajedno sa svojim timom mogao bi da predje magičnih 1000 metara i tako postane najvisi na svetu. Ali tu se sada javlja potreba za novim modelima liftova. Oni tradicionalni, okačeni o čelične sajle, ne mogu da savladaju takve visine. Sajle bi postale preteške, i popucale bi pod sopstvenom težinom. Ali kod liftova koji se pokreću snagom magnetnog polja, ovaj problem je eliminisan. Njihova izdizajna visina je praktično neograničena. Postoje još i druge prednosti ovih liftova. Inzenjer Benedikt Šmiling razmislja o jednom potpuno revolucionarnom sistemu:

"Pošto lift funkcionise bez sajle, može se zamisliti, da se kao na primer kod jednog paternoster-lifta, pokrece ne samo vertikalno, vec i horizontalno. Tako bi jedno okno vozio naviše, na jednom spratu bi se onda kretao horizontalno, potom u sledecem oknu promenio smer i opet vozio naniže. Prednost modernog naspram tradicionalnog paternoster-lifta je u nezavisnom kretanju kabina jedna od druge, čime mogu da se zaustave na svakom spratu."

Još jedna prednost postoji: ušteda prostora. Danas se iskorišćava i do 30 odsto površine od unutrašnjosti jedne zgrade za izgradnju liftova. Kod liftova koji se pokrecu snagom magentnog polja, u voznom oknu se nalazi vise kabina, i ogromni prostori za masine i dizalice vise nisu potrebni, čime se stedi polovina dosada iskoriscavanog prostora. Tako ostaje vise mesta za satnove i kancelarije. Strah od toga, da ponekad i magnetno polje zakaže i lift se stroposta, uopste ne treba da psotoji:

"Ako bi nestala struja, lift ne bi pao nanize. Ako lift pada i prekorači odredjenu brzinu, onda automatski iskaču alke. One pričvršćuju lift za vozno okno i sprečavaju pad kabine."

Model lifta koji su razvili naučnici sa Tehničkog univerziteta u Ahenu trenutno služi kao demonstrativni primer za sve zainteresovane iz celog sveta. Najimpresivniji test koji izvodi glavni inzenjer, Dirk van Rizen, ujedno je i najjednostavniji.

"Da bismo testirali mirno kretanje lifta, nisu nam potrebni komplikovani aparati za merenje, već jednostavno koristimo novčic od dva evra, postavimo ga uspravno na dno kabine i pokrenemo lift maksimalnom brzinom. Ako se, nakon zaustavljanja lifta, novčić nije pomerio, onda je posao dobro obavljen."

Test zaista funkcioniše. Novčic se nije pomerio. Možda ćemo vež narednih godina ući u lift nekog gigantskog oblakodera u Aziji, i pustiti da nas neka nevidljiva ruka nosi i podiže.