Magnezijumski implantati koji sami nestaju

Slomljene kosti se danas ili zašrafe ili zakucaju kako bi pravilo srasle. Lomove hirurzi često fiksiraju i pločicama od nerđajućeg čelika ili titanijuma. Međutim velika mana ovih metoda je što se strano telo mora ukloniti kada jednom kosti srastu. Pacijent se mora ponovo podvrgnuti operaciji, a takvi zahvati uvek podrazumevaju i odrđeni rizik. Sa implantatima od magnezijuma to se može izbeći jer se oni sami razgrađuju u ogranizmu.

„Sa jedne strane važno je čvrsto fiksirati krajeve slomljenih kostiju, sa druge strane, kada jednom kost sraste, voleo bih da ne moramo ponovo da uklanjamo implantat. Za to su najbolje rešenje pločice i šrafovi od magnezijuma“, objašnjava Frank Vite sa Medicinskog fakulteta u Hanoveru.

Legure bolje od čistog magnezijuma

Ipak, ni upotreba magnezijuma nije bez komplikacija. U ovom slučaju ne može se kontrolisati koliko će trajati implantat pre nego se potpuno rastvori. On se potom skladišti u kostima i mišićima ili potpuno izlučuje. Zbog toga Frank Vite eksperimentiše sa legurama magnezijuma. One se ne rastvaraju toliko brzo i lako kao čisti magnezijum. Dakle, kosti imaju više vremena da srastu.

„Mi smo analizirali legure sa retkim metalima. U kombinaciji sa magnezijumom one su pokazale dobre mehaničke karakteristike. Otporne su takođe u dovoljnoj meri na koroziju, tako da imamo relativno kontrolisanu koroziju u telu“, kaže doktor.

Pospešuje srastanje

U toj formi, magnezijum je obećavajući materijal za implantate prilikom lomova kostiju. U eksperimentima sa životinjama, iščekivanja su ne samo ispunjena nego i premašena: u laboratoriji Frank Vite je utvrdio da magnezijum-hidroksid koji nastaje prilikom rđanja magnezijuma podstiče srastanje slomljenih kostiju. „Kada smo magnezijumhidroksid u prahu unosili u kosti, imali smo značajno poboljšanje u srastanju kostiju u prve četiri nedelje.“

Studije koje slede trebalo bi da utvrde koliko dobro pacijenti podnose implantate. Pokažu li kliničke studije pozitivne karakteristike legura magnezijuma, one bi mogle uskoro zameniti čelične i titanijumske implantate.

Autori: Helmut Nordvig / Daniela Vranković
Odg. rednik: Nemanja Rujević