Makedonija posle izbora
6. jul 2006.
To što birači u mnogo većem broju od očekivanog nisu podržali Savez levog centra, pokazuje koliko veliko je razočarenje ljudi zbog loše ekonomske situacije u zemlji. Savez levog centra pod premijerom Bučkovskim nije ostvario obećanja da će velika nezaposlenost biti smanjena I da će doći do poboljšanja standarda. Raspon izmedju rastućeg siromaštva medju stanovništvom I malobrojnih iz klase privilegovanih postajao je sve veći.
Sa ovakvom pozadinom Bučkovski takodje nije mogao da svojim dobrim držanjem prema medjunarodnoj zajednici dobije poene. On se preporučivao sprovodjenjem Ohridskog mirovnog sporazuma; pet godina nakon velike krize u Makedonije, koja je zemlju dovela na ivicu gradjanskog rata. Albanska manjina je u mnogim oblastima dobila veća prava nego što ih je ranije imala, ali ova činjenica, merena očima birača manje je vredela od okolnosti da im danas ekonomski ide gore nego pre petnaest godina u vreme sticanja nezavisnosti.
Sa dosadašnjim liderom opozicije Nikolom Gruevskim većinu birača povezuje samo nada da će bivši finansiski minister ponovo pokrenuti privredu koja je na dnu. Mnogo snažnije od dosadašnje vlade Gruevski podržava male I srednje preduzetnike, a najavio je I obračun sa privrednim kriminalom. Svi izgledi ukazuju na to I da će on ući u savez sa albanskom partijom DUI, koja je do sada učestvovala u vladi I bila umerena u zastupanju albanskih zahteva.
EU I Nato tok izbora treba da vrednuju kao jasan signal I da pozitivno ocene reformska stremljenja te da Makedoniji utru put u ulazak u evro-atlanske strukture..EU pri svojo svoj zasićenosti kada je reč o širenju koje se sada iskazuje u okviru EU, Makedoniji, kao I drugim zemljama zapadnog Balkana treba da predoči jasnu perspektivu pristupa u EU. Jer samo onda, što je vidno I u razvoju kod kandidatkinja za prijem Rumunije I Bugarske, EU može uz odredjene pritiske da dovede do sprovodjenja neophodnih reformi, čime bi se ukinule ne samo okoštale strukture u privredi I pravosudju , već bi u mnogome doprinelo popuštanju u odnosu izmedju makedonskog većinskog naroda I albanske manjine. S obzirom na zbivanja u susedstvu koja su manifestna kroz otcepljenje Crne Gore I težnju ka nezavisnosti Kosova, EU bi trebalo da ima vitalni interes na daljoj stabilizaciji prilika u Makedoniji. To će biti moguće ako se gradjanima umesto utešnih obećanja, predoče konkretni rokovi pristupa ka EU.
Verica Spasovska