Mali istorijat velikih kriza

Velika ekonomska kriza 1929. U SAD akcije se kupuju u velikom stilu – banke šakom i kapom dele kredite. Kada su kursevi akcija pali, ljudi više nisu mogli da otplaćuju kredite, pa su prvo počele da bankrotiraju banke a potom i firme, širom sveta.

Tomas Hartman, finansijski stručnjak kaže da je takvo stanje konačno dovelo do regulisanja finansijskog sistema:„Prvi put u istoriji država je preuzela kontrolu nad bankama. Sve je dakle počelo posle te velike svetske ekonomske krize. Tu leže koreni nemačkog zakona koji reguliše kreditni sistem u zemlji.“

Posleratna era i Breton Vuds

U julu, 1944. godine predstavnici 44 države su se okupili u Breton vudsu, mestašcu u SAD…

„Faza vrlo stroge kontrole, nastavila se i posle drugog svetskog rata, između ostalog i sistemom zvanim Breton vuds. To znači da su bili utvrđeni kursevi valuta, a bilo je i faza kada su banke bile prinuđene da se drže određenih kamata.“

To je trenutak kada SAD preuzimaju vodeću ulogu u svetu, ili makar u jednoj, zapadnoj polovini. Dolar postaje svetsko platežno sredstvo, trgovina ponovo sveta.

U Nemačkoj su 50-te i 60-te bile vreme takozvanog privrednog čuda.Međutim, odjednom je došlo do preokreta, kaže istoričar ekonomije Verner Abelshauzer: „U kasnim 60-tim Amerikanci su štampli sve više i više novca, kako bi finansirali rat u Vijetnamu. A ceh su plaćali Evropljani, čije su valute bile vezane za dolar.“

Raspad sistema u sedamdestim

Sistem se raspada 1973.godine. Kontrola se smanjila, banke su mogle same da određuju kamate. U svetu počinje trka za slobodnije finansijsko tržište. Nastaju sasvim novi bankarski proizvodi – sertifikati, derivati. Sve je bilo veoma komplikovano, netransparentno, ali se činilo vrlo profitabilnim. Novi proizvodi imali su ciljda rizik kredita podele na što više subjekata. Ta ideja u suštini nije loša, ali, postojao je još jedan cilj:„Neki bankarski proizvodi stvoreni su samo zato što su kompleksni, i da bi određena strana mogla da na njima zarađuje.“

Ludilo osamdesetih

Novac se sve brže obrtao. 80 - ih godina berzanski poslovi su se obavljali na kompjuterima. Samo za nekoliko sekundi širom sveta su se vršili transferi nezamislivih suma, uvek u pravcu gde je profit trenutno najveći.

Naravno, berze su sve čeće propadale, počela je kriza sa nekretninama, kontrola nije bila dovoljno brza. „Problem je u tome što su finansijska tržišta veoma globalizovana, dok su organi nadzora još uvek na nacionalnom nivou.“

Autor: Ute Šinjs / Dijana Roščić

Odgovorni urednik: Željka Bašić