Malo ko veruje u dokaze protiv Haradinaja?

Haradinaju se sudi za ratni zločin protiv civilnog stanovništva i ratnih zarobljenika tokom rata na Kosovu 1998/99. Malo ko veruje zvaničnoj argumentaciji sudija o postojanju novih dokaza i ključnih svedoka protiv Haradinaja, zbog kojih je neophodno drugo suđenje. Na Kosovu vlada mišljenje da je reč o političkom ustupku Srbima, kako bi se potvrdila objektivnost međunarodne sudske presude. Ipak, ne bi se smela izjednačavati uloga napadnutih i onih koji napadaju.

Šefu Rojtersa u Beogradu Tomasu Breu je ovakvo držanje poznato iz drugih zemalja bivše Jugoslavije. U ratu na području bivše Jugoslavije od strane nadmoćnijih Srba učinjeno je mnogo nepravde i počinjeni su zločini, smatra on.

„Ključno pitanje, koje se postavlja u Hrvatskoj, Bosni i Kosovu jeste da li oni koji su napadnuti, u ovom slučaju Albanci, zbog toga imaju pravo da vrše zločine i ostanu nekažnjeni. To je nemoguće, ako postoje individualni zločini na strani Albanaca onda se podrazumeva da moraju da budu kažnjeni“, kaže Brei.

Albanci bili spremni da imenuju počinioce zločina?

Behdžet Šalja iz nevladine organizacije Savet za ljudska prava na Kosovu, kaže da su Albanci bili spremni da imenuju počinioce zločina i da im sude. Problem je, međutim u međunarodnoj pravdi i njenoj selektivnosti kada je o izboru optuženih reč:

„Na Kosovu se zalažemo za princip da zločini protiv Srba, Roma i drugih manjina moraju biti izvedeni pred sud i da se počiniocima sudi. Takođe, pred sud treba da budu izvedeni svi oni koji su počinili zločine nad Albancima. Pravda mora biti jednaka za sve.“

Na Kosovu se sa sve više skepse gleda na presude međunarodnih sudova o zločinima počinjenim na Balkanu. Iako je neposredno posle rata vladalo slepo poverenje u međunarodnu nadležnost i institucije su uživale veliki ugled, u međuvremenu na Kosovu vlada mišljenje da Haški trubunal često radi pod uticajem politike.

Autori: Auron Dodi / Željka Bašić-Savić
Odg. urednik: Jakov Leon