Manastiri - oaze mira i za obične ljude
16. septembar 2007.
Manastiri primaju sve više gostiju iz svetovnog sveta. U tolikoj meri da bi se moglo pomisliti da se ljudima vratila vera u Boga. Hajner Šojerman nije u to siguran. I to iako i sam svake godine po tri dana provede u manastiru Maria Laah kojeg su pre hiljadu godina osnovali monasi katoličkog reda Svetog Benedikta na zapadu Nemačke. Šojerman, sredovečni nastavnik, kaže:
«Čini mi se da se razvila neka vrsta religioznog turizma. Čini mi se da mnogi manastiri od toga profitiraju. Ovaj ne.»
Nešto više od 50 Benediktinaca godišnje beleži oko 3.000 gostiju. Pet puta dnevno monasi se mole i pevaju u crkvi Maria Laah a većina gostiju im se pridružuje najradije u ranim jutarnjim satima. Otac Albert razmišlja zbog čega čak i gosti koji nisu vernici ili ne pripadaju katolicizmu ponekad dolaze u pola šest ujutru da sede na tvrdim drvenim crkvenim klupama:
«Mi smo im interesantni, budimo im radoznalost. A uz to mogu da šetaju divnom prirodom u okolini i po našem lepom manastiru. Oni dolaze iz više motiva.»
Razlozi pojačanog interesovanja za posete manastiru razlikuju se koliko i monasi koji u njemu žive. Jedan je svršeni električar koji se u poznim godinama odlučio da služi Bogu, drugi je teolog koji je odustao od namere da toj nauci podučava nove naraštaje. Među njima se dorbo osećaju i ljudi koji su doživeli velike ličnekatastrofe.
Recimo Karl Hajnc Veber. Nekada je bio bogat čovek. Onda je jedva preživeo oružanu pljačku. Mesecima se lečio na psihijatriji. Firma mu j eotišla pod stečaj. To što je bio tako visoko i pao tako duboko smatra Božijim znakom. Uveren je i da mu je sam Bog poručio da poseti manastir. Sada je redovan gost u Mariji Laah iako je prvi put imao velikih problema:
«Mislio sam da ću ovde da poludim. Potpuna tišina. Nema novina. Hteo sam da odem. Ni sa kim nisam mogao da razgovaram.»
Veber danas uživa, posebno u zajendičkom ručku u Sali koaj je rezervisana samo za muškarce. Beneiktinsko pravilo kaže da se jede ćutke. U takim prilikama, ili kada čitauj teološke tekstove, monasi su prava slika onoga što posetioce iz spoljašnjeg sveta privlaič. Jeromonah Benedikt, iguman Marije Laah, razmatra šta goste uopšte dovodi u manastir:
«Rekao bih da tragaju za nečim, da očekuju da na ovakvom mestu ima nečega što inače ne mogu da dobiju.»