Manite se čipsa

Ne zvuči dramatično – učesnici u tri velika američka istraživanja gojili su se u proseku 380 grama godišnje. Ali, posle dve decenije bili su, opet u proseku, teži 7,6 kilograma. Na osnovu podataka o ishrani 98.320 žena i 22.557 muškaraca istraživači sa medicinskog fakulteta u Harvardu utvrdili su koje namirnice najviše doprinose gojaznosti. Kako izveštavaju u „New England Journal of Medicine“ kombinovali su podatke iz tri velika istraživanja – u dva su učestvovale medicinske sestre iz SAD, a u trećem muškarci zaposleni u zdravstvu. Svi učesnici imali su normalnu težinu na početku istraživanja.

Gojaznost je, inače, u sve većoj meri svetski problem i prema najnovijim podacima oko milijardu i po ljudi u svetu je predebelo, pola milijarde ih je preterano gojazno, jer je njihov indeks telesne mase (Body-Mass-Indeks) iznad 30.

Krompir goji

Učesnici u istraživanju svake četvrte godine davali su podatke o težini, zatim šta jedu, da li se bave sportom, da li puše i koliko vremena provode pred televizorom. Na osnovu toga istraživači su nastojali da utvrde u kojoj meri promene u ishrani i načinu života utiču na težinu. Beležili su i dnevne obroke i koje namirnice su tokom četiri godine ispitanici više jeli, a koje manje.

Takozvani snekovi, ono što pojedemo usput i između obroka pokazali su se – prema očekivanju – kao prava katastrofa za liniju. Svaka porcija čipsa (30 grama) znači posle četiri godine 770 dodatnih grama. Porcija krompira „donosi“ 580 grama, ali nije svejedno na koji način je krompir pripremljen. Naime, pomfrit znači dodatnih kilo i po, kuvani krompir samo 260 grama. Onaj ko pije zaslađene napitke, razne kole, može da računa na dodatnih 450 grama, crveno meso i kobasice donose oko 430 grama. Iznenađenje predstavlja plasman slatkiša – svakodnevna porcija slatkiša donosi samo 180 grama.

Ko je nasuprot takvoj ishrani tokom četiri godine jeo uglavnom povrće, voće, integralne žitarice, bademe, lešnjake, orahe ili jogurt, skidao je težinu. Sto grama (za četiri godine) po porciji povrća, 220 voća, 170 integralnih žitarica, 370 jogurta.

Naravno, kalorije su svuda

Dakle, uz čips jesti bademe i tako skidati grame? Naravno, ta kombinacija ne funkcioniše. Ispitanici su smanjivali težinu, ili je održavali na istom nivou, samo ako su pretežno jeli više povrća, voća ili jogurta i to se objašnjava time što su se u tom slučaju odricali drugih namirnica koje mnogo više goje.

Ishrana u mnogo većoj meri utiče na telesnu težinu od drugih životnih navika, mada prema proračunima naučnika svaki sat pred televizorom znači posle četiri godine 140 grama više. Istraživači naglašavaju da višak od samo pedeset do sto kalorija dnevno može da znači „tiho“ gojenje. Kako bi se to sprečilo preporučuju da se odustane od nekih namirnica kao što su čips ili zaslađeni napici, a da se više u organizam unose neke druge, kao, na primer, povrće.

To je u skladu sa mnogim drugim preporukama o načinu ishrane. Tako Nemačko udruženje za ishranu preporučuje svakodnevno pet porcija povrća ili voća na čemu se zasniva i toliko hvaljena mediteranska ishrana.

nejm/sol/nb/nr