Maroko je "Arapsko proleće" izgleda zaobišlo

Talas demonstracija nije zaobišao ni kraljevinu Maroko: od promena u Severnoj Africi i na Bliskom istoku, protesti su i ovde na dnevnom redu. Redovno se u zemlji održavaju okupljanja i protestni marševi. Nekada su usmereni protiv rastućih cena životnih namirnica, nekada protiv ogromnih cena benzina, a nekada građani zahtevaju više sindikalnih prava. Ali jedno ljudi ne žele, kaže stručnjak za Maroko Anabel Hudret sa Nemačkog instituta za razvojnu politiku.

"Stanovništvo nije za to da kralj od danas do sutra bude ukinut". Jer, Muhamed XI, na vlasti od 1999, i vlada reaguju na narodno nezadovoljstvo. Njihov zajednički cilj je reformama da zaustave nezadovoljstvo ljudi.

Sve samo fasada?

Kada je u februaru 2011. tzv. Arapsko proleće zahvatilo i Maroko, i hiljade ljudi na ulicama zahtevalo duboke reforme, kralj Muhamed XI brzo je reagovao: obećao je ustavnu reformu i nove izbore, čime je barem formalno poboljšan status parlamenta i premijera. Odmah je bio ojačan ugled monarha i stišan narodni gnev. "On je mislio da će tako prebroditi veliki revoluciju", kaže marokanski politolog i novinar Abubakr Džamaj u razgovoru za DW. Kralj je u junu 2011, ustavom podržanom na referendumu, najavio kao "korenite promene". Ali "Omladinski protestni pokret od 20. februara" odbacio je odozgo naređene kozmetičke promene.

U novembru 2011, na parlamentarnim izborima islamisti Stranke napretka i razvoja (PJD), prvi put su pobedili u istoriji zemlje. Islamistički premijer Abdelilah Benkirane je i prvi koji je imao uticaj na sastav njegove vlade, jer mu je prema novom ustavu pripadalo i pravo da predlaže ministre. Do tada je monarh slobodno birao sve ministre. Najpre je PJD ušao u koaliciju sa konzervativno-nacionalističkim partnerom Istiklal. Ali početkom jula 2013, koalicija se raspala. Benkirane nije uspeo da obuzda probleme zemlje, bile su optužbe partije Istiklal. Abubakr Džamal taj argument smatra pukom retorikom. Jer najstarija partija zemlje je "oruđe u rukama monarhije". Uz to monarh želi da JPD nadalje ostane na vlasti, ali ne želi da postane suviše moćan i omiljen, smatra politolog.

Teška privredna situacija

Islamisti se trenutno bore i sa nedostatkom iskustva u vladanju i bespomoćnosti naspram nadolazećih socijalnih i privrednih problema zemlje. Prema izveštaju Svetske banke od maja 2013, 30 odsto mladih u uzrastu između 15 i 29 godina je bez posla. Vlada je takođe ukinula i subvencije, što je između ostalog u junu za posledicu imalo i rast cena benzina za 20 odsto.

Sve su to okolnosti koje narod u Maroku uvek iznova teraju na ulicu. Narod od vlasti zahteva da ispuni obećanja - da suzbije korupciju i nešto preduzme protiv socijalnih problema. "Kralj je veoma pametan", kaže stručnjak Anabel Hudret. "Njemu polazi za rukom da sačuva svoj imidž". On narodu prenosi da ima zlih korumpiranih političara, i da se zato ne može odustati od kralja. Jer kada bi ti političari preuzeli vođstvo, još više bi iscrpeli narod.

Samo kralj može da postavi granice takvim političarima. Tokom jedne posete Maroku, kaže Anabel Hudret, neko joj je jednom rekao: "Naravno da znamo da nas kralj potkrada, ali on je tako bogat, on nas još uvek manje krade od političara."

Politolog Džamal ipak strahuje da bi protesti mogli da se pretvore u nasilne nemire: "Do sada je sve bilo mirno, ali to može da se promeni. Maroko ni u kom slučaju nije stabilan", kaže on.

Autor: Diana Hodali / Ivana Ivanović
Redakcija: Jakov Leon