Mašina lažnih vesti o Las Vegasu
5. oktobar 2017.
Brzo se mogu pobrojati zvanične informacije u vezi sa napadom u Las Vegasu. Ubijeno je najmanje 59 ljudi. Više od 500 je povređeno. Atentator Stiven Pedok se ubio. Nejasno je šta je bio njegov motiv. Toliko o informacijama koje su zvanično potvrđene.
Gotovo istovremeno sa prvim vestima o smrtonosnim hicima u kockarskoj metropoli na internetu su počele da kruže prve glasine i lažne vesti. One su imale znatno više pregleda od ozbiljnih izveštaja u medijima koji su se bazirali na činjenicama. Zašto? Ko je odgovoran za te lažne vesti i zašto se one šire toliko brzo?
Jedno istraživanje Londonske škole za ekonomiju (LSE) pokazuje širok spektar lažnih vesti. Prema oceni LSE u njih spadaju ne samo svesno izmišljeni sadržaji, već i jednostrano izveštavanje čiji je cilj da se čitalac usmeri u određenom pravcu. Istraživači i glasine vide kao deo lažnih vesti.
Šta se tvrdi?
O atentatu u Las Vegasu kruže mnoge glasine i laži. Naročito desničarska scena glasno spekuliše da li je Pedok bio islamista ili možda levičarski radikal koji mrzi Trampa. Onlajn portal silenceisconsent.com tako se otvoreno pita da li je Pedok bio deo antifašističkog pokreta Antifa.
Prema podacima policije, Pedok je sam izvršio napad. Na društvenim mrežama se međutim uporno širi teorija da još najmanje jedna osoba pucala. Kao dokaz za takve tvrdnje grupe kao što je The People´s Voice šire informacije koje sadrže video-snimke korisnika. Verodostojnost tog materijala se međutim ne dovodi u pitanje.
U slučaju Las Vegasa gigantima Silicijumske doline poput Gugla, Fejsbuka i Tvitera se prebacuje da nisu dovoljno sprečili širenje lažnih vesti ili čak da su tome doprineli. Korisnici koji su se o masakru informisali putem Gugla satima su upućivani na link portala 4chan gde se tvrdilo da je atentator Giri Denli, bivši muž Pedokove devojke. 4chan je poznat po širenju lažnih informacija i teorija zavera nakon masovnih ubistava ili terorističkih napada.
Neki drugi portali, specijalizovani za širenje lažnih vesti, kao što je The Gateway Pundit, pronašli su način kako da se plasiraju na društvenim mrežama. Profesionalnim kreatorima lažnih vesti neprestano je polazilo za rukom da zloupotrebe algoritme Gugla, Fejsbuka i drugih, kako bi u prvi plan izbacili svoje lažne vesti i omogući njihovo širenje. Fejsbuk je pri tom tek ovog leta najavio da planira da razvije algoritam koji uspešno blokira širenje lažnih vesti.
Biznis sa lažima
Sa lažnim vestima može da se zaradi mnogo novca. Istraživanje kompanije za proizvodnju softvera Trend Micro obuhvatilo je mnogobrojne stranice na darknetu, nekoj vrsti internet-podzemlja gde je gotovo nemoguće otkriti identitet korisnika. Tu se kao jedna od usluga nudi i širenje lažnih vesti. Tako recimo jedna kampanja koja ima za cilj da izazove javne proteste košta oko 200.000 dolara. Novinara je moguće diskreditovati za 55.000 dolara. Paket obuhvata uobičajene lažne profile i grupe na socijalnim mrežama koji šire lažne vesti.
Jedan drugi izvor zarade je neka vrsta onlajn-reklame, pokazuje istraživanje Londonske škole ekonomije. Pri tom se šire vizuelno odgovarajući sadržaji koji garantuju veliki broj klikova. Istinitost sadržaja je manje bitna. Te programirane reklame automatski se šire uz pomoć algoritama. I to je jedan od razloga zašto su se lažne vesti o napadu u Las Vegasu širile znatno brže od recimo izveštaja Njujork tajmsa.
Zašto lažne vesti funkcionišu?
Psihološkinja Katarina Kacer u intervjuu za nemački javni servis ARD objašnjava da se ljudi zbog velike količine informacija na portalima i društvenim mrežama veoma površno ophode prema informacijama. „Poznato je da se na internetu pročita tek deset do petnaest odsto celokupnog sadržaja. Sve ostalo se zanemaruje.“ To i nezainteresovanost da se sadržaji provere su razlozi zašto su ljudi toliko podložni prihvatanju lažnih vesti.
„Kada na internetu nešto pronađemo, uvek tražimo poznate kognitivne strukture i dozvoljavamo da nas one usmere“, kaže Kacerova. Taj selektivan pristup vodi ka tome da se veruje lažima. Jednostavno zato jer to potvrđuje sopstveno viđenje stvari.